Како је даље рекао, ово је признање и његовим родитељима, породици, пријатељима и свим колегама.
Од како сам дошао у новосадско породилиште, директно и индиректно сам помогао да на свет дође 100.000 малих Новосађана. Желим да част добијеног признања поделим с тих 50.000 девојчица и 50.000 дечака, додаје др Вејновић.
Циљ рада му је увек био да постигне максимум у струци, јер не воли просечност, те се стога стално едукује и усавршава.
Сматра да јачање међународних веза и лични контакти које има с лекарима из целог света, треба да буду доступни свим колегама.
Стога је организовао више од 100 међународних састанака са стручњацима из целог света, који су држали предавања у Новом Саду, што је крунисано високим рејтингом Клинике и струке у региону.
У децембру је Министарство здравља одобрило примену модификације технике царског реза по Вејновићу, као научно доказне и проверене нове здравствене технологије.
Управо то је и био један од разлога који су др Вејновића кандидовали за Фебруарску награду, што су и навели предлагачи - Гинеколошка секција Друштва лекара Војводине Српског лекарског друштва, Удружење за минимално инвазивну хирургију Србије, Удружење „Мамаријум“ и Организација за подршку жена с инвалидитетом „...Из круга - Војводина“.
Вејновић каже како се прво бавио гинеколошком урологијом из које је написао и три уyбеника, али се касније преорјентисао на на перинатологију и здравље мајке и бебе.
Царски рез је операција која се најчешће изводи на жени и више од 50 одсто жена у свету се тако порађа. Да би порођај учинио што безбеднијим и безболнијим, покушао сам да пронађем технику која би томе допринела. Метода је објављена у више публикација и приказа, као и у 17 земаља. Примењена је на великом броју пацијенткиња, а доноси и велике уштеде. Омогућава сигурност, безбедност, бољи опоравак, као и бољи квалитет живота. То показује да за медицину, науку и хуманост нема граница, каже др Вејновић и додаје да су ове операције извођене у Немачкој, Аустрији, Мађарској, Румунији, а добили су позив и за извођење операције у Москви.
Др Вејновић је био начелник породилишта од 1996. до 2000, а потом је све до августа 2016. био управник Завода за перинатологију. Од како је пре годину и по постао управник Клинике, увео је давање аналгезије, односно обезбољавање порођаја, свим женама.
Онда је почела санација и реконструкција Клинике и реновирано је 3.000 квадрата. Сређено је 28 соба, осам купатила, замењене су цеви са којима је свакодневно било проблема. Породиље и друге жене које се лече и бораве у Бетанији сада имају далеко хуманије услове.
Тихомир Р. Вејновић је рођен 22. новембра 1958. у Апатину. Изабран је у звање редовног професора на Катедри за гинекологију и акушерство на Медицинском факултету у Новом Саду 2008.
На месту шефа Катедре је био од 2011. до 2016. Постао је члан међуодељенског одбора САНУ за биологију и хуману репродукцију 2004, а за члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва биран је 2006.
Именован је за почасног доктора наука Универзитета Василе Голдиш у Араду 2013. Члан је Савета Универзитета у Новом Саду од 2017. Изабран је за члана Одбора за хуману репродукцију Одељења медицинских наука САНУ 2015. Од 2017. члан је експертског тима Савета за популациону политику Владе Републике Србије.
На месту управника Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Војводине је од 2016. Оснивач је Српско-немачког удружења гинеколога 2015. и акушера и Српско-мађарског удружења гинеколога и акушера 2016.
Говори, чита и пише немачки, енглески и мађарски језик. Ожењен је и има три ћерке.
Као управник, планирам да квалитет пружених услуга буде на нивоу тимског рада, јер је то темељ за повећање квалитета. Такође, желим да се настави с континуираном едукацијом, јер смо у претходих годину и по имали 50 стручних састанака у Клиници. Младима треба да се омогући што квалитетнија едукација и да се они мотивишу да остану и да буду у контакту са лекарима из других установа, а да остану са нама, каже др Вејновић.
С обзиром на то да је и председник покрајинског Одбора за унапређење здравља, каже да одржавају састанке са свим породилиштима у Војводини, јер је циљ да се уједначе стандарди у пружању улуга, као и да се смањи морбидитет и морталитет мајки и деце.
Планирамо да набавимо тренажер за минимално инвазивну хирургију, а већ имамо 3Д анимацију ширења материце по мојој методи, у чему нам је помогао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, каже др Вејновић.
Лауреат Фебруарске награде најављује и да ће у наредном периоду заживети нова систематизација у Бетанији, којом ће се организационо побољшати квалитет рада. Очекује да ће породилиште ускоро добити и нове лекаре, гинекологе-акушере, анестезиологе и неонатологе, као и медицинске сестре, а планира и реконструкцију остатка Клинике и сређивање незавршеног дела породилишта.
Сматрам да је мој највећи успех то што је велики број жена одлучио да задржи трудноћу, иако су дошле код мене са жељом да је прекину. Сада је већ неколико разреда деце, више стотина њих. То ми даје снагу и подстрек. Поносан сам и што сам за ових 30 година у Бетанији направио изузетан тим лекара и свако од њих би могао самостално да води породлиште, било где у свету, поручује др Вејновић и додаје како попут Еурипидовог Херакла сматра да „греши онај који више цени богатство или моћ поседовања од добрих пријатеља“.
Љ. Петровић
