Извлаче тромбове до којих ни хирурзи не могу да дођу

НОВИ САД: Тим лекара интензивне неге Института за плућне болести Војводине у Сремској Каменици увео је још једну нову процедуру и до сада су урадили пет интервенција, од чега прошле недеље три, балон пулмоналне ангиопластике, током којих пацијентима успевају да у удаљеним крвним судовима у плућима униште тромб.
а
Фото: Приватна архива

Ово је једна од десет нових процедура које је Институт увео за мање од годину и по, а управник Клинике за ургентну пуломологију Института за плућне болести доцент др Јован Матијашевић каже да би без ове интервенције пацијенти живели лошије и краће, јер болест води ка отказивању срца.

„У питању је нова интервенција која се ради код пацијената са хроничном тромбоемболијом и последичном плућном хипертезијом. Код четири одсто пацијената са тромбоемболијом, тромбови се не повлаче потпуно у плућну циркулацију, већ остају и праве сужење у артеријама плућне циркулације, чиме се подиже притисак у плућној циркулацији“, каже за „Дневник“ доцент Матијашевић и напомиње да су до сада интервенције радили у сарадњи са интервентним кардиологом и начелником кардиологије Војномедицинске академије професором др Слободаном Обрадовићем.

Симптоми које пацијенти осећају су отежано дисање, замарање, немогућност обављања свакодневних активности, не могу да се попну степеницама до првог спрата, а у најгорем стању и туширање је превелики напор за њих. Болове немају , осим у акутној фази. Пацијенти су људи свих година и оба пола. Постоји пет врта организованих тромботичних маса, стеноза, од којих се две врсте дилатирају, односно проширују се крвни судови овом интервенцијом. Једна врсте су стенозе налик на мрежу, а друга су прстенасте стенозе. Ову интервенцију осим на Институту ради још само Војномедицинска академија, а ниједна установа у региону је не ради, те чак установе из Хрватске и Словеније пацијенте шаљу у АКХ болницу у Беч.


Десет нових процедура

У последњих годину и пет месеци урађено је 120 интервенција у ангио-сали, а уведено је 10 нових врста процедура. Ово је десета нова интервенција којом су овладали, а све оне су из три групе. У једној групи су четири процедуре везане за акутне тромбоемболије, у другој су три пеоцедуре везане за плућну хипертензију у, где спадају и ове најновије интервенције, а у трећеој групи су такође три процедуре и у питању су палијативне мере код онколошких болесника. Извођење ових нових интервенција које су увели, не би било могуће без помоћи Покрајинског секретаријата за здравство, који је опремио ангио-салу.


Фото: Др Јован Матијашевић, Дневник (Филип Бакић)

„Потребно је да се уради снимање, пулмонална ангиографија са контрастом, како би се уочиле стенозе, организовани тромб који је налик на мрежу или прстен. Када се лоцира, следи процена да ли пацијенту помаже уклањање стенозе, односно проширење крвног суда на месту стенозе. Ширењем се омогућава бољи проток крви, а смањује се притисак и разара се тромб“, наводи др Матијашевић и напомиње како је вађење тромба могуће само хируршки, а у овом случају дилатира се део у који хирургија не може да дође, јер је удаљеније, на периферији.

Процедура је комплексна и граничи се са аспирацијом која се ради у мозгу. Др Матијашевић каже како се интервенција ради у локалној анестезији, која се даје на место где се улази у крвни суд, а пацијент се свестан.

„Улази се кроз препонску вену, иде се до десне преткоморе и коморе, пролази се кроз срце, па у плућну аретрију, а онда се иде у лево или десно плућно крило, у зависности од тога где је промена. У крвне судове се убаци жица, а током интервенције се преко ње убацује балон или катетер, који могу и да се замене током процедуре“, објашњава др Матијашевић.


Тим лекара

Поред др Матијашевића, у тиму лекара интензивне неге који изводи ове интервенције у ангио-сали су др Урош Батрановић, др Слободанка Пена-Каран, др Срђан Гавриловић и др Светислава Милић.


Средњи притисак у плућној артерији је 40, а уколико је вредност већа и ако има много стеноза, не ради се више од једног режња. Лево плућно крило има два, а десно три режња, а укупно у оба плућна крила постоји 19 сегмената и на било којем од њих могу да буду стенозе. Због тога се прави план процедуре. Некада се ради један сегмент, а некад два сегмента у истом режњу. Због тога не може све да се уради у једној, него се ради четири или пет процедура. Размак између процедура је од две недеље, па до месец дана.

„Годишње имамо од пет до 10 пацијената којима је потребна ове интервенција, а радимо четири до пет интервенција за сваког пацијента. Један од последњих које смо радили прошле седмице је млад човек, 33 године, коме је сада урађена трећа интервенција. Он није могао да се попне на први спрат, а сада вози бицикл и добро је“, напомиње др Матијашевић и додаје како без ове интервенције пацијенти би живели краће и имали би лошији квалитет живота, не би могли ни да се прошетају без боце кисеоника, а болест води ка отказивању десног срца.

Љ. Петровић

Hadrian
28.08.2018 • 11:25
A veliki i neponovljivi MST Dejan Stanković?!
EUR/RSD 118.3533
Најновије вести