Овакву интервенцију не ради ниједна установа у Војводини, а сада је по први пут урађена и у Клиничком центру. Управник Ургентног центра доцент др Драган Николић објашњава да је проширење крвног суда било на трбушној аорти, и то на месту из којег излази бубрежна аретрија, која овај орган снабдева крвљу. Стога није могао да се постави графт који би само решио анеуризму аорте, јер би затворио довод крви за бубрег.
У питању је мушкарац који је имао проширење трбушне аорте, које је захватило и одступ артерије за леви бубрег. Околина проширења, односно анеуризме, ожиљно је измењена и због тога пацијент већ има атрофију једног бубрега и други бубрег је морао да буде сачуван. Класичном, врло сложеном операцијом, тешко би се сачувао бубрег, а таква операција била би и потенцијално ризична, односно фатална. Зато је ова процедура била и једино решење за пацијента, који се добро опоравља - каже управник Клинике за васкуларну хирургију и један од чланова тима који је радио ову иновативну процедуру доцент др Владимир Манојловић.
Доцент Николић каже да су овакве процедуре ексклузивне и у великим светским здравственим центрима, а у Србији се изводе још само у Институту за кардиоваскуларне болести “Дедиње” и у Клиници за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦ Србије у Београду. Приступ анеуризми трбушне аорте изведен је кроз крвне судове руке посебним катетерима који у себи садрже вештачке крвне судове.
Интервенција је трајала три и по сата и најкомплексније је било позиционирање вештачког крвног суда у бубрежну артерију. Интервенција је комплексна и захтева сарадњу комплетног тима. У исто време треба да се позиционирају протезе које се постављају у бубрежну артерију и у трбушну аорту и да се моделирају протезе према различитим крвним судовима. Јако је добро и важно што имамо тим стручњака који може све ово да изведе, те наши пацијенти нису приморани да лечење потраже у иностранству- истакао је управник Центра за радиологију КЦВ професор др Виктор Тил, који је као интервентни радиолог и извео ову процедуру.
Осим ове интервенције, екипа Ургентог центра урадила је прошле седмице интервенцију пацијенту који је имао саобраћајну несрећу у којој му је пукла грудна аорта. Др Драган Николић каже како пацијент највероватније не би преживео да му нису уградили вештачки крвни суд, а отворена операција такође би била веома ризична.
Катетером смо ушли кроз препону, дошли до места повреде, а у питању је главни крвни суд, који је у непосредној близини срца. Ушло се до места изнад повреде, катетер се закачи за крвни суд, а у њему је вештачки крвни суд, који се отвори попут кишобрана и фиксира. Место повреде се затвори и пукнут крвни суд се замени вештачким. Нема отварања грудног коша, а вештачки крвни суд потпуно преузме функцију, објаснио је др Николић и додао да се и овај пацијент добро опоравља, али је и даље на болничком лечењу, због других повреда задобијених у саобраћајној несрећи.
Др Николић истиче да значајно место имају анестезиолози, како у проперативној припреми, извођењу саме интервенције у општој анестезији, као и у постпроцедуралном праћењу пацијента.
Да би се извела процедура, катетером се улази у крвни суд у супротном смеру од крвотока. Стога и крвни притисак мора да буде томе прилагођен, те такозвани горњи притисак треба да буде 80, у супротном не би могли да се добро позиционирају вештачки крвни судови, наводи др Николић.
Начелница Одељења анестезије Клинике за анестезију и интензивну терапију КЦВ др Наташа Несторов каже да је основни задатак анестезиолога да из минута у минут одржава стабилност пацијента.
Обезбеђује се да пацијент нема свест, нити бол, као и да буде миран, јер током интервенције не сме да се помера, зато што би се померала слика на рендгену. Мора да се води рачуна о крвном притиску, али и да се пре интервенције пацијент прегледа, да се провере сви налази и узме анамнеза, каже др Несторов.
Анестезиолог др Снежана Станисављевић напомиње да анестезиолог мора пре интервенције да припреми пацијента, а припрема је иста и за ову процедуру, као и за класичну интервнцију.
Наша ангио-сала је хибридна и у њој осим ангиографских процедура, може да се уради и класична операција, односно да се сала претвори у операциону салу. То што смо урадили ову интервенцију, резултат је десетогодишњег континуитета у извођењу ендоваскуларних процедура, с тим што је ова специфичнија и захтевнија, истакао је др Манојловић и додао како ништа од тога не би било изводљиво да нема помоћи Покрајинског секретаријата за здравство који је обезбедио опрему и набавио ангио-салу, као и менаyмента који улаже у нове процедуре и препознаје њихов значај.
Љ. Петровић
