Још једна опција је додатни порез од 10 одсто, који би плаћали уколико одлуче да раднику на име трошкова за превоз исплате тај део новца у оквиру зараде.
То је предвиђено актуелним Нацртом Закона о порезу на доходак грађана, прецизније, чланом 18.
Ове мере предвиђају да ће радници морати да доказују трошкове сваког доласка и одласка са посла и доносе рачуне за уплацени превоз или потрошено гориво послодавцу.
Фирме ће, с друге стране, добити додатни посао да уплате евидентирају, обрађују и документују у својим пословним књигама.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже за Тањуг да ће бити прихватљиво било које решење које је у складу са законом.
Ипак мишљења је да тај износ накнаде за превоз не би смео да се опорезује, јер, како истиче, то није добро ни за послодавце, ни за раднике.
"Најреалније је оцекивати да ће послодавци на ове измене реаговати тако што це или директно уплаћивати превоз запосленима уплатом маркице градском превознику, тамо где је та опција могућа, или ће радници доносити рачуне за реалне трошкове превоза које имају", каже он.
Наводи да је ова решења лако применити за Београд, али да треба размотрити како је што се тиче других градова, где не постоји организован превоз до посла и на који начин ће се онда трошкови одласка на посао регулисати.
Порески саветник Милан Трбојевић каже за Тањуг да је Министарство финансија раније издало Мишљење у коме се наводи да ће долазак до посла морати да буде покривен документацијом, уколико послодавац жели да накнада остане неопорезована.
"Остаје да се види више ствари, између осталог, шта ако запослени не успеју да скупе документа, како ће им послодавци онда то исплаћивати", каже он.
Подсећа да важећи Закон о порезу на доходак грађана, као и Нацрт будућег, прописује лимит од 3.837 динара за трошкове превоза без пореза. Истиче и да ће без тог износа остати радници који живе близу радног места, јер не долазе на посао ни превозом, ни аутомобилом.
Како каже, опорезивање са 10 одсто износа намењеног за превоз запосленог је неповољно, јер је у питању веома мали износ за који се нешто тако посебно дефинише.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић мисљења је да је то један од притисака да се регулише питање наплате коришћења градског превоза у Београду.
"Ово би био начин да се изврши притисак да, ако послодавац не купи карте, мораће да плаћа 10 одсто виши износ, и то није коректно, и није у складу са Законом о раду", истиче Орбовић.
Иначе, осим ове мере, Нацрт закона о порезу на доходак грађана предвиђа и већи неопорезиви део зараде.
Уместо досадашњих 15.300 динара, порези и доприноси неће се плаћати на износ до 16.300 динара.
