Управник Клинике за ургентну пулмологију Института доцент др Јован Матијашевић каже да је пацијент добро и након два дана је отпуштен кући.
Нико у региону не ради ову интервенцију, а у Европи се највише ради у Франкфурту и Бону, где смо и ми били на едукацији. До сада је процедура рађена за хепатоцелуларни карцином јетре, а сада се први пут ради карцином бронха и улази у плућа, кроз плућну циркулацију, наводи др Матијашевић и додаје како је пацијент интервенцију имао 13. новембра и све је прошло без компликција, а долазиће на даље контроле и лечење.
Ова интервенција се изводи у три случаја. Први је када је тумор ресектабилан, односно може да се оперише, али је због неких других болести операцију немогуће извести. Други случај је када је тумор у поодмаклом стадијуму, те треба да се смањи на стадијум који испуњава критеријуме за операцију, а трећа индикација за интервенцију је код метастаза ванплућних тумора, и то колоректалних и сакома.
Катетером се улази од препона кроз доњу шупљу вену, кроз десну прекомору и комору срца, потом смо ишли у лево плућно крило и дошли до гране артерије која исхрањује тумор. Позиционирали смо микрокатетер и апликовали цитостатик и емболизациони материјал, који запушава артерију и тим спречава цитостатик да оде у циркулацију, него остаје само у тумору, који је код овог пацијента имао пет центиметара, објашњава др Матијашевић и истиче како је значајну улогу у процедури имала радиолог др Слободанка Пена Каран.
Др Јован Матијашевић истиче како је за извођењсе ове процедуре неопходан тимски рад, те наводи да су пред њега и др Слободанке Пена Каран, учествовали и др Срђан Гавриловић, виши радиолошки техничар Зоран Елез и медицински техничари Маја Станојевић и Дејан Станковић.
Емболизациони материјал је скробна микросфера и ресорбује се у року од два, до три сата. Цитостатик који се даје на овај начин, директно у тумор, има далеко већу дозу од оне која се даје у системској хемиотерапији, а доза може да буде већа и до 20 пута, у зависности од процене.
Пацијент је био само у локалној анестезији и већ након два сата је самостално ходао, а интервенција је трајала око сат и по. Некада се уради само једна ова транспулмонална хемоемболизација (TPCE), а некада је потребно и до пет пута да се изведе. У неким ситуацијама уради се само TPCE, некада се комбинује са зрачењем, системском хемиотерапијом или са радиофреквентном аблацијом тумора, наводи др Матијашевић и наглашава да је ов метода којом се смањује тумор и нуди драстично дуже преживљавање оболелих.
Лекари Института за плућне болести Војводине били су пре месец дана на едукацији у Бону, а сада је интервенцији присуствовао др Јурген Еберт, онколог из Берлина, који је осмислио ову методу на јетри. Др Еберт је одржао и предавање које је обухватило поље индикација за ову методу , а приказао је и досадашње научне студије које потврђују да ова метода има своје реално место у групи процедура за лечење малигних тумора на плућима, и примарних и метастаских.
Месечно бисмо по индикацијама имали око 30 пацијената из Војводине за ову процедуру. Министарство здравља нам је одобрило ову нову процедуру, а остаје још да је препозна и одобри и Републички фонд за здравствено осигурање, као бисмо могли и да је радимо и уврстимо у редовне процедуре, навео је др Матијашевић.
Љ. Петровић
