Како објашњава у Институту за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" вирус грипа тип А се класификује на подтипове, у зависности од комбинације хемаглутинина (ХА) и неураминидазе (НА), протеина који се налазе на површини вируса.
- Тренутно у хуманој популацији циркулишу подтипови А(Х1Н1) и А(Х3Н2). Подтип А(Х1Н1) се, такође обележава и као А(Х1Н1)пдм09, јер је проузроковао пандемију 2009. године и заменио сезонски вирус грипа А(Х1Н1) који се налазио у циркулацији пре 2009. године. Само вируси инфлуенце типа А могу изазвати пандемије - објашњавају у "Батуту".
Вируси грипа тип Б нису класификовани у подтипове, а могу бити Yаmagata и Victoria.
- Вируси грипа тип Ц се ретко детектују и обично доводе до благих инфекција, које немају јавноздравствени значај, а за Д није познато да доводи до инфекција код људи, већ само код животиња - наводе у "Батуту".
Симптоми и знаци грипа
Сезонски грип карактерише изненадни почетак повишене температуре, кашаљ, који је обично сув, затим главобоља, бол у мишићима и зглобовима, малаксалост, бол у грлу, цурење из носа.
- Кашаљ може бити тежак и да траје две и више недеља. Већина људи који имају грип се опораве унутар седам дана од почетка симптома, али грип може представљати и озбиљно обољење са тешком клиничком сликом, као и могућим смртним исходом, нарочито код особа које су у повећаном ризику од развијања тешких форми болести или компликација. Обољење може варирати од благе до тешке форме болести, па и смртног исхода. Хоспитализације и смртни исходи се најчешће региструју код особа које су у повећаном ризику.
Сваке године се широм света региструје од три до пет милиона случајева оболелих од тешких форми болести и од 290.000 до 650.000 смртних исхода.
Од грипа могу да оболе особе у свим узрасним групама
- У посебном ризику од компликација су особе старије од 65 година живота, мала деца, особе са хроничним поремећајима здравља без обзира на узраст, особе са ослабљеним имунитетом и труднице. Вирус грипа се лако преноси са заражене на осетљиву особу капљичним путем, затим директним као и индиректним контактом преко свеже контаминираних предмета. До брзог преношења вируса најчешће долази у условима колективног боравка или смештаја, као што су школе, вртићи, домови за стара лица. До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону од једног до четири дана.
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа. Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба за вакцинацијом сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године односно сезоне.
Поред вакцинације, постоје и опште превентивне мере које помажу у спречавању ширења вируса грипа, као што су:
Покривање носа и уста марамицом током кашљања и кијања након чега се употребљена марамица адекватно одлаже, редовно прање руку водом и сапуном, посебно након кашљања и кијања. Уколико вода није доступна, за дезинфекцију руку се може употребити средство на бази алкохола, избегавање додиривања очију, носа и уста, избегавање контаката са болесним особама,у случају оболевања потребно је остати код куће и не остваривати контакте са другим људима.
Ало
