То значи да ће средњошколци теоријски део наставе пратити од куће, док ће се пракса, која је неизоставни део стручних школа, а посебно дуалних профила, организовати у учионицама или на радном месту, мада у измењеним околностима.
Како изгледа стратешки план Електротехничке школе „Михајло Пупин” у Новом Саду, која има укупно 17 трогодишњих и четворогодишњих смерова, предочио је за „Дневник” директор Милан Вукобрат.
– Ако ова ситуација буде потрајала, а све су прилике да хоће, од септембра ћемо теоријску наставу држати онлајн – потврдио је Вукобрат. – Већ имамо довољно техничких могућности, а учествовали смо и у акцији РТС Планета, снимајући лекције за читав образовни систем. Једна учионица биће опремљена за наставнике чији ће се часови преносити уживо, преко интернета. За лабораторијске вежбе и практичну наставу која се одвија у школи имали бисмо специјалан распоред, што значи да би ученици и професори долазили у мањим групама, поштујући прописе и безбедност.
Стране компаније траже наше ђаке
Веома јаке стране компаније на нашем тржишту затражиле су најпре индустријске механичаре, а за њима је кренуло остало: електричари, електромеханичари за белу технику, монтери телекомуникационих мрежа, електромонтери. Од прошле године, ученицима по закону припада и новчана надокнада за рад, што је, поред могућности запослења, одличан стимуланс.
– Компанија прими, рецимо, десет ученика на праксу, свесна да ће део њих каснити, изостајати са наставе, бити неуредан и без радних навика. После две године школовања, од њих већ може да изабере четворо који испуњавају критеријуме и понуди им посао кад стекну диплому средње школе – каже Вукобрат.
Осим индустријске роботске руке, за коју су добили средства преко конкурса Министарства правде, овогодишња новина могла би бити и тзв. удаљена лабораторија, базирана на Распберрy Пи рачунарима и макетама, које ђаци могу даљински активирати, извршити експеримент у реалном времену, што ће забележити видео-камера, те добити приказ резултата.
– Удаљеној лабораторији путем интернета можете приступити са било ког места, па и од куће. Ученик резервише термин, па са свог рачунара задаје команду и покреће експеримент. Преко камере види, на пример, да ли је електромотор стартовао, а затим очитава параметре који су део вежбе. Резултати мерења преко интернета стижу до ученика, који их онда сређује, црта дијаграме, пише лабораторијски извештај и изводи закључак, заправо одради читаву вежбу а да није морао крочити у кабинет, што је корисно и ђацима који су одсутни због болести, па и деци с посебним потребама, какву имамо у школи – додаје саговорник.
С компанијама у којима се, по дуалном моделу, одвија пракса ствар је, каже, релативно једноставна.
– Док је трајало ванредно стање, у поједине компаније ученици нису ишли, али имамо договор са њима да у току летњег распуста то надокнаде. Ако се ситуација буде поновила, ђаци ће бити код куће или ће долазити у радионицу да нешто одраде све док предузећа не буду одредила термине погодне за практичну наставу. Иначе имамо одличну дугогодишњу сарадњу са Енерготехником Јужна Бачка, АД Струјом, бројним сервисима и мањим фирмама, а од јесени би требало да је започнемо с Електровојводином и Телекомом – истиче Вукобрат.
Иако је често промовисана, прича о дуалном образовању пробија се стидљиво и полако.
– Родитељи још увек говоре: „Не желим да моје дете прља руке и ради тешке послове”, а онда се шокирају кад сазнају колико се плаћа добар мајстор. Само да наведем пример сервисера за лифтове. Није никаква тајна да је њихова плата у Новом Саду преко 100.000 динара, а тражени су и у Европи. Тренутно је ситуација у целој држави таква: искусни су пред пензијом, више од 20 година нисмо уписали никога на тај смер јер нема заинтересованих, али нам долазе људи из привреде и упорно траже кандидате. Недавно су ми из иностранства тражили 40 момака, а ја немам ниједног. Зато смо се с Привредном комором договорили да ћемо покренути специјализацију после завршене средње школе, за пети степен стручности – открива саговорник.
С. Милачић
