Теме разговора односиле су се на управљање комуналним отпадом, системе прераде отпадних вода, загађење ваздуха у Србији, финансирање у области заштите животне средине и напредовање Србије у процесу отварања Поглавља 27 - животна средина и климатске промене, као и мере и активности којима ће Србија ова питања убудуће решавати.
Министар Триван, саопштило је ресорно министарство, указао је да је овај састанак израз континуитета у разговорима са Европском унијом, и њене подршке Србији у процесу унапређења животне средине.
Освртом на Извештај Европске комисије о напредовању Србије у овој области, како је нагласио, на састанку су укратко представљени до сада постигнути резултати, као својеврсна рекапитулација уложених напора у протеклом периоду.
Триван је упознао шефа Делегације ЕУ са током израде нацрта преговарачке позиције, и обавестио да ће овај документ, који је тренутно у процесу усаглашавања, бити усвојен до краја године.
Министар је Фабриција обавестио о главним циљевима на којима ће Министарство наставити да истрајава, од система за прераду отпадних вода са линијом муља, сакупљања и прераде комуналног отпада, смањења загађења ваздуха, до пошумљавања, и плановима јачања Зеленог фонда и повлачења средстава банке Савета Европе за финансирање главних активности планираних за наредни период.
Нагласио је да проблем загађења ваздуха који највише индукује саобраћај, а потом и утицај других извора који користе фосилна горива, мазут и угаљ, морају решавати локалне самоуправе кроз краткорочне и дугорочне планове у чему ће им Министарство помоћи.
Србија је у решавању свих значајних питања у заштити животне средине забележила озбиљан помак, али од овог тренутка неће моћи да се оствари амбициозни напредак који је планиран уколико се не повећају капацитети Министарства и локалних самоуправа по питању људских ресурса, како је оцењено, те је обострано констатовано да је неопходно под хитно ојачати административне капацитете Министарства заштите животне средине.
Триван је истакао је да је нарочити подстрек за будући рад Министарства зелени став и зелена политика новоизабране
Европске комисије, што ће значити да Србија може да очекује још ефективнију помоћ и подршку у унапређењу животне средине.
Упутио је захвалност Европској комисији и амбасадори Фабрицију на подршци и помоћи на путу према зеленој Србији.
Шеф Делегације ЕУ, оцењујући разговор као веома конструктиван, рекао је да је припрема за отварање Поглавља 27 веома важан део процеса преговора у приступању Србије Европској унији.
Између осталог, изразио је своју заинтересованост за пројекте који ће бити финансирани у области заштите животне средине, за неопходне мере које ће бити спроведене, и интересовао се за питање финансирања активности и мера у наредној години.
Говорећи о проблему загађења ваздуха, Фабрици је изразио охрабрење и подстицај Србији у решавању овог еколошког проблема који не зна за границе, указујући да би било добро да се сазнају подаци, на основу тих података делује, а поред краткорочних, предузимају и структурне мере.
Представио је нови програм Европске комисије тзв. „Грин дил“, којим ЕУ успоставља нове приоритете, у правцу још виших стандарда заштите животне средине и борбе против климатских промена, наглашавајући циљ Европе да до 2050 године постане први на свету „угљенично неутрални континент“.
Европска унија поставља нове, све веће изазове и циљеве у заштити животне средине, нагласио је Фабрици и изразио очекивање да ће те значајне циљеве делити са Србијом као земљом која се налази у процесу приступања ЕУ.
Најављујући заједничку акцију садње дрвећа са Министарством заштите животне средине, 23. новембра, шеф Делегације ЕУ нагласио је да смањење гасова са ефектом стаклене баште и смањење загађења морају бити не само у надлежности државних органа и институција, већ и свакодневна активност и избор свих грађана, а Европска унија ће наставити да подржава Србију на њеном путу ка здравијој и бољој животној средини.
