То ће бити једини убедљиви начин да заштитимо људе од буке, поручио је Триван и објаснио да ће инспектори имати специјалне уређаје који на лицу места могу мерити буку.
Закон ће бити промењен тако што ће, за разлику од досадашње праксе, инспектори, без обзира како се зову, да ли је то комунална милиција или инспектори животне средине, бити сертификовани као појединци да могу да мере буку, а не као до сада као институције, каже Триван.
Навео је да важећи закон није довољно јасан и прецизан и не пружа инструменте да се грађани заштите од буке.
Министар је напоменуо да ће се оставити одређени период да се акустички изолују објекти, како би њихови власници своју делатност и даље могли да обављају, али да тиме не угрожавају свој комшилук.
Он је нагласио да је бука акутни проблем, а хроничан у насељеним местима.
Ми нисмо свесни колико бука утиче на наше животе и нарочито од оних посебних места где је екстремно велика бука током дана, поготово ноћу где грађани не могу нормално да спавају и живе, рекао је Триван.
Упитан о саобраћајној буци и томе да ли ће новим законским решењима од буке бити заштићени и грађани који живе поред ауто-пута, Триван је рекао да је саобраћајна бука у градовима сложен проблем који се решава на један други начин.
Најпре су ту звучне баријере, затим врста асфалта, односно подлоге којом се крећемо, врста гума које користимо, али исто тако је важна и врста мотора, рекао је Триван и навео да се тај комплексан проблем на Западу решава на тај начин.
Министар је навео да Србија тек треба да дође до тог нивоа, да се у међувремену одмах решава оно што је акутно и хронично и највише смета грађанима, а потом ће се решавати тај проблем тако што ће се подизати неки стандарде за које ће бити потребно време.
Триван је, пре доласка у Министарство животне средине, био је градски секретар за заштиту животне средине, а како је испричао, грађани Београда се најчешће жале на буку из угоститељских зона, али и на буку на највећим саобраћајним раскрсницама.
На саобраћајним раскрсницама заиста имате озбиљну буку, да не спомињем тунел, Деспота Стефана, центар Земуна и оне тачке у Београду где има највише локала који производе буку од музике, каже Триван.
У Секретаријату за заштиту животне средине кажу за Танјуг да спроводе Програм мерења нивоа буке у животној средини на територији Београда тако да су мерења обављена на 35 мерних места, у два циклуса, пролећни и летњи.
Највише вредности су измерене у току летњег периода када је сезона музике на отвореном простору, као сто су концерти, гласна музика из башти кафића и сплавова, али и у току зимског периода из затворених простора, у кафића и ноћних клубова.
На сајту града Београда, на страници Секретаријата, објављују се резултати мерења.
На питање колике су прихватљиве границе буке у градским срединама, наводе да је у току израда Акустичког зонирања Београда, а док се тај посао не заврши користе информације о намени простора.
Тако је, на пример, за подручја за одмор и рекреацију, болничке зоне и опоравилишта, културно-историјске локалитете и велике паркове највиши дозвољени ниво спољне буке за дан 50 децибела, а за ноћ 40 децибела.
За стамбена подручја највиши дозвољени ниво спољне буке за дан је 55 децибела, а за ноћ 45 децибела, док су за, на пример, градски центар, занатску, трговачку, административно-управну зону са становима, зону дуж ауто-путева, магистралних и градских саобраћајница највиши дозвољени ниво спољне буке за дан 65 децибела, а за ноћ 55 децибела.
