Парламент је гласао са 438 гласа за, 226 против и 39 уздржаних за измене актуелног закона о заштити ауторских права, подржавши великом већином амандмане које је изнео известилац Аксел Вош, преноси Политико.
Предлог реформе сада иде у даљу процедуру, а коначно гласање планирано је за јануар 2019. након чега ће чланице Европске уније одлучити како да те измене унесу у властита национална законодавства.
Иницијативу за измене закона о ауторским правима, коју су у Бриселу популарно назвали иницијативом против ГАФА, јер се односи на четири глобалне интернет платформе, односно претраживача - Google, Apple, Facebook и Амазон - потписали су и директори 18 европских новинских агенција, укључујући Танјуг, с циљем да се се интернет "гиганти" обавежу да део прихода плате новинским агенцијама, чији садржај сада бесплатно користе.
Шефови највећих европских новинских агенција су у тој иницијативи навели да је реч о томе да се заустави, једноставно речено, "пљачка садржаја информативних медија и њихових прихода од оглашавања, иза које стоје интернет дивови, претња и потрошачима и демократији".
То је, како су истакли, ситуација која уништава независне медије.
Како објашњавају европске новинске агенције, Фејсбук, Гугл и остали бесплатно користе огромну количину вести и прилога и на том садржају привлаче све већи број оглашивача.
На тај начин, они добијају толики део рекламног "колача" да успостављају монопол, о чему сведочи податак да су 2017. године у њиховим укупним приходима чак 80 одсто чинили приходи од оглашавања на интернету.
Према изменама закона, они ће морати да деле један део прихода са ауторима садржаја.
Новинске агенције, укључујући Танјуг, указале су у иницијативи на то да актуелни закон датира из времена када Гугл, Фејсбук, Јутјуб и паметни телефони нису ни постојали.
Такође су навеле да штампани медији и агенције улажу велики новац у производњу вести и њихови новинари, понекад уз велике ризике, спроводе подухвате како би дошли до свеобухватног и тачног извештаја, те да морају да издвоје значајна средстава за пословање онлајн.
"Само тражимо да они који краду вести поштено плате", поручили су.
Европски парламент је, да подсетимо, у јулу одбацио предлог измене тог закона и вратио га на дораду, иако је он претходно добио подршку надлежног парламентарног одбора.
Један од делова предлога измена закона око којег су се највише "ломила копља" односи се на члан 11, према којем ће интернет компаније морати да плаћају такозвани "порез на линкове", што значи да ће морати да плаћају пре свега агенцијама, новинама и часописима објављивање њихових наслова, фотографија и текстова на својим сајтовима.
Друга "оспоравана" тачка је члан 13, који предвиђа обавезу технолошких платформи да "филтрирају" садржаје које људи постављају на њих и да провере да ли је дошло до кршења ауторских права.
СТРАЗБУР/ЊУЈОРК: Технолошке платформе и интернет активисти подигли су данас глас против одлуке Европског парламента о реформи регулативе о заштити ауторских права, што ће ауторима видео снимака, музичких нумера, произвођачима вести и власницима других права омогућити да захтевају компензацију за објављивање њиховог садржаја онлајн.
“Европски законодавци су одлучили да, упркос великом негодовању јавности, подрже ‘филтрирање’ интернета у корист великих предузећа из музичке и издавачке индустрије”, тврди Сијада ел Рамли, генерална директорка Европске асоцијације интернет платформи, која окупља и компаније као што су Фејсбук и Гугл.
Такве тврдње, о наводном филтрирању интернета противници измена су износили и пре одлуке ЕП, а интернет активиста и чланица ЕП Јулија Реда је и данас рекла да је одлука "задала ударац слободном и отвореном интернету" и да Европски парламент ставља "профит корпорација испред слободе говора", преноси њујоршка агенција “Блумберг”.
С друге стране, присталице ових реформи су презадовољне одлуком ЕП, па тако председник Европског удружења ауторских група (ГЕСАЦ) Андерс Ласен каже да “данашњи дан представља победу за Европу и за њену независност од неколицине технолошких гиганата који су профитирали од застарелог закона”.
Најновији прописи ће, како додаје, најзад обезбедити “оруђа која ће осигурати праведну накнаду коју су аутори и тражили”.
Данашња одлука ЕП уследила је након вишемесечне жестоке кампање и агресивног лобирања, али и “битке” између издавача и технолошких компанија, као и узајамних оптужби за обмањивање законодаваца, наводи њујоршка агенција.
