Смањен род ораха неминовно је довео до повећања цене очишћених ораха на српским пијацама па се тако ових дана за килограм тражи 1.200 динара. За тај новац може се купити готово 2,5 килограма свињског бута или нешто мање од два килограма јунећег.
Ваља подсетити на то да су лане ораси изузетно добро родили, што је утицало на то да им цена буде знатно нижа него ове године. Иако су лешници претходних година увек били скупљи и сматрали се луксузнијом робом од ораха, њихова цена ових дана остала је на нивоу прошлогодишње па се тако и у Новом Саду и Београду могу купити за 1.000 динара килограм. Ни цена бадема није промењена у односу на прошлу годину и за килограм се тражи између 1.000 и 1.100 динара.
Стручњаци сматрају да то није ни половина потреба у нашој земљи па се они често и увозе. У ПКС-у објашњавају да наши пољопривредници нису превише заинтересовани за производњу ораха, пошто та култура захтева већу инвестицију и дужи период експлоатације до највишег рода, а и зависи од временских прилика. У исто време, у Србији је последњих година изражено интересовање за гајење лешника, а један од разлога је и то што је он интересантан кондиторској индустрији и што поједине велике светске компаније већ организују откуп, па чак и производњу лешника у нашој земљи.
Такође, увоз лешника у Србију је већи од увоза ораха, а постиже и вишу цену на тржишту па је отуд интересантнији и произвођачима.
Стручњаци тврде да је питање исплативости у производњи ораха и лешника директно везано за потребе кондиторске и пекарске индустрије јер су то највећи купци. Сигурно је да српски орах и лешник могу бити конкурентни, а да је тако, потврђује и податак да се последњих година повећава број хектара нових засада широм Србије. Тим пре што се процењује да европском тржишту тренутно недостаје чак 100.000 тона лешника и ораха. Међу највећим светским увозницима лешника су Немачка, Италија, Француска, Швајцарска, док је највећи произвођач Турска, која држи више од 70 одсто удела на светском тржишту, а другопласирана је Италија с десет одсто светске производње.
Светска производња ораха последњих година је готово удвостручена и у сталном је порасту. Процењује се да износи око 700.000 тона, а највећи произвођачи су САД и Кина, затим Иран, Украјина, Чиле и Турска, док су највећи увозници САД, Немачка, Јапан и Кореја.
Мед због временских услова поскупео
Цена меда у односу на прошлу годину мало је виша. За килограм меда, у зависности од тога који је у питању, треба издвојити од 700 до 900 динара, мада има и пијаца на којима се тражи 1.000. Такве цене такође су последица временских услова који су пратили цветање биљака током целе године. У исто време, квалитет меда је остао на завидном нивоу. Хладна зима и кишни мај утицали су на цветање багрема па је ове године код пчелара мање чистог багремовог меда те је он зато скупљи.
Љ. Малешевић
