Како се наводи у саопштењу, 100 највећих компанија у Србији остварује укупан приход од 34 милијарде евра, а следе их најбоља предузећа у Словенији са 29 милијарди евра, у Хрватској са 24, у Босни и Херцеговини са 11 и у Црној Гори са четири милијарде евра.
Према подацима Кјуб тима, аналитичког партнера Пројекта "100 највећих у Србији", у топ десет компанија у нашој земљи и региону, 60 одсто је са државним капиталом, попут ЕПС-а, НИС-а, Телекома Србије и Пошта Србије.
Од преко 439.000 активних предузећа, колико их има у Србији, 1.168 својим пословним активностима утиче на развој тржишта и претежно су оријентисане на стварање нових производа.
Примарна делатност за 398 компанија су производња, гајење и узгој, 180 компанија се бави пружањем услуга, рачунарским програмирањем 30 компанија, трговином на велико и мало 293 компаније и осталим делатностима 267 компанија.
Најбоље компаније у нашој земљи запошљавају укупно више од 340.000 људи, а највише их је у Београду (411 компанија), Новом Саду (72), Нишу (29) и Суботици и Зрењанину (по 20 компанија).
Када је реч о заради, у Србији тренутно најбоље пролазе извозници путничких аутомобила, укључујући караван, комби и возила за трке, затим трговци изолованом жицом, кабловима и оптичким кабловима, као и они који страном тржишту нуде нове спољне пнеуматске гуме.
Укупно гледано, у Србији 2.014 компанија сваке године продајом робе ван граница наше земље заради више од 100.000 евра, а 6.561 компанија више од 50.000 евра. Од тога чак 4.042 компаније остварују више од 30 одсто профита извозом.
У последње три године бележи се и позитиван тренд оснивања компанија и смањења њиховог затварања.
Прошле године основано је 49.189 компанија, што је раст од 8,26 одсто у односу на 2015. када их је било 45.434.
Пре четири године затворено је 9.939 правних лица, да би у 2018. тај број пао за 74 одсто, односно ликвидирано је 2.491 предузеће.
Према подацима Кјуб тима, очекује се солидан, једноцифрени раст извоза, захваљујући побољшању конкурентности многих извозника, даљем укључивању у глобалне токове капитала, повећању извозних капацитета, као и јачег извоза у сектору пољопривреде.
