Привредну делегацију Румуније чине компаније из сектора грађевине, ИКТ, текстила, енергетике и транспорта из неколико региона, најавила је ПКС, а у румунској амбасади у Београду кажу да је румунски малопродајни ланац Дедеман (уради сам) заинтересован за долазак на српско тржиште.
Председници привредних комора Србије и Румуније Марко Чадеж и Михаи Дарабан потписаће Споразум који дефинише будуће односе две националне пословне асоцијације у областима промоције трговинске и инвестиционе сарадње, размене пословни хинформација, размене пословних делегација две земље.
Овим Споразумом биће дефинисане и посете и учешћа компанија на сајмовима у Србији и Румуњи, помоћи у достављању одгвоора на упите компаније из Србије и Румуније као и подршци Привредне коморе Румуније европским интеграцијама Србије, најављено је из ПКС.
Пословни форум је добра прилика да се сарадња оживи, потпишу нови споразуми и обнове контакти између српских и румунских компанија, рекла је руководилац Центра за Европу Привредне коморе Србије Марија Сепи.
Амбасадорка Румуније у Србији Силвиа Давидоју (Davidoiou) рекла је тим поводом да су за обнављање привредних веза важни инфраструктурни пројекти - изградња брзе саобраћајнице Темишвар-Панчево, обнова железнице, ефикасније коришћење пловног пута Дунава, а посебно, енергетско повезивање двеју земаља.
Она сматра да билатерални трговински токови Србије и Румуније указују на комплементарност националних економија, јер је размена робе у различитим привредним секторима уравнотежена, објавила је ПКС.
Србија је 7. трговински партнер Румуније ван ЕУ, налази се на петом месту по извозу у Румунију и на осмом месту по увозу.
У периоду између 2015. и 2022. године билатерална трговина се више него удвостручила на скоро 2,6 милијарди евра, упркос привременим застојима изазваним пандемијом.
Према подацима Републичког завода за статистику Србије, у 2022. години укупна спољнотрговинска размена у роби са Румунијом износила је 2,3 милијарде евра, од којих је извоз вредео 1,2 милијарде евра, док је увоз износио 1,07 милијарди евра и повећан је за 27 процената у односу на 2021. годину.
Остварен је суфицит у висини од 141,3 милиона евра, а покривеност увоза извозом износила је 113,2 процената.
Румунија је у 2022. години била наш седми спољнотрговински партнер, а пето извозно тржиште, после Немачке, БиХ, Италије и Мађарске.
Списак инвеститора, како наводи амбасадорка Румуније у Србији, могао би се наставити румунским произвођачем чоколаде Кандиа Дулце који се проширио на српско тржиште куповином локалног произвођача чоколаде и многим другим компанијама.
На плану прекограничне сарадње, Програм Интеррег ИПА Румунија-Србија (2021-2027) наставља финансирање прекограничне сарадње у румунско-српском пограничном подручју, кроз Инструмент претприступне помоћи (ИПА III), уз подршку Европске уније и влада двеју држава, са укупним буџетом од 87.725.681 евра.
У Србији је регистровано 197 активних привредних субјеката чији су већински власници држављани Румуније.
Највећи број послује у сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила - 66, административних и помоћних услужних делатности - 30 и стручних, научних, иновационих и техничких делатности - 18.
