Брнабић: У Србију стижу три или четири америчке инвестиције

ЊУЈОРК: Председница Владе Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су најаве три или четири нове инвестиције у Србију резултат првог дана разговора које је водила у Њујорку са представницима америчких компанија.
brnabic
Фото: Танјуг/видео

"Презадовољна сам, било је то добро утрошено време, са састанка у Њујорку враћам се са најмање три или четири нове инвестиције или инвестициона фонда за наша предузећа и нашу памет, младе таленте", рекла је Брнабић новинарима након састанка са више од 50 чланова њујоршког огранка "Јанг президент организејшна".

Та глобална елитна организација окупља председнике, власнике и чланове топ менаџмента изузетно успешних компанија, млађих од 45 година.

Брнабић је рекла да је учеснике састанка упознала са чињеницама колико је Србија направила и шта све чини, као и да је наишла на јако добар пријем.

"Људи су говорили да ће доћи у Србију, да ће инвестиције које су планирали у друге делове света, попут Индије, преусмерити на Србију", рекла је премијерка и прецизирала да су заинтересовани за улагања у ИТ сектор, стартап компаније, биотехнологију и биомедицину.

Додала је да те инвестиције нису класичне већ инвестициони фондови.

"Биће то новац за наше талентоване и паметне људе који имају компаније, то ће бити жив новац да наставимо раст и развој и то је набоље и највише што можемо да добијемо и пожелимо", рекла је председница владе.

Према њеним речима, по повратку у Србију остаје доста посла да се све потврди и да у земљу унесемо нов новац који је нова шанса за младе.

Брнабић је изразила задовољство и што су чцелници блокчејн компаније "Гилдед", са којима је претходно разговарала, изразили интересовање за Србију и позицију коју има у области блокчејна - најновије технологије која обезбеђује висок ниво заштите података и гарантује трансакције без могућности злоупотребе.

"У годинама које долазе Гилдед ће бити једна од највећих и најнапредних компанија. Ако их доведемо у Србију успећемо да се позиционирамо на светском тржишту у финансијским технологијама, трговини златом, дигиталној сфери", рекла је она.

Како додаје, људи из компаније Гилдед били су импресионирани оним шта је Србија урадила у области е-управе, али и позицијом на пољу блокчејна.

"Били су заинтесовани за наше капацитете за чување података за наш дата центар у Крагујевцу. Ако завршимо све данас запчето, они су у Србији или у Србији чувају своје податке", рекла је председница владе.

Брнабић је додала да је тешко и објаснити колико би то значило за нашу земљу.

"То је заиста следећи ниво о коме не сањамо само ми, већ било која земља у Европи. То су велике ствари. Пресрећна сам што смо направили велики корак", рекла је она и захвалила нашој дијаспори и организацији "Сербиан Ентерпенерс" из Њујорка или Силицијумске долине која је помогла организацију састанака.

Оснивач компаније Гилдед, Ашраф Ризви, изразио је задовољство састанком и нагласио да су његовој компанији потребни стручњаци.

"Гилдед активно тражи таленте у блокчејну и технолошким областима који могу да нам помогму у развоју решења за дигитализацију трговине златом, која могу пружити финансијску незавиност појединцима, компанијама и владама. Радујем се наставку разговора и истраживању могућности за заједнички рад", рекао је Ризви.

Ризви је навео да са Брнабић дели заједничку страст за дигитализацијом и четвртом индустријском револуцијом и нагласио да премијерка има јасну визију за изградњу талента дигиталне будућности Србије.

Додао је да му је било задовољство да чује о њеним настојањима да прошири ИТ сектор у Србији који је, како је додао, катализатор за иновације и економски раст, а исто задовљство са новинарима поделио је и Бери Мериц председник њујоршког - намоћнијег и најутиајнијег - огранка Јанг президентс организације, која постоји у 130 земаља и има скоро 30.000 чланова.

"Сви учесници састанка били су заинтересовани да узму веће учешће у успешној причи коју Србија креира", рекао је Мериц и додао да једва чека да дође у Београд.

Председница владе данас наставља разговоре са представницима америчких компанија, а један од најважниих биће са челницима највеће инвестиционе банке, не само у САД већ и свету - Голдман и Сакс.

Најпоноснија сам на успех у дигитализацији

ЊУЈОРК: Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у Њујорку, гостујући на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, да је, откако је постала председник Владе, најпоноснија на успех земље у дигитализацији.

"Ушла сам у политику као министарка у влади, у августу 2016, желела сам да урадим све да променим јавну администрацију и оно што је мени сметало као грађанину. Хтела сам да све што може електронски да се ради - да урадимо, да се брзо заврши са папирима, бирократијом... просто, да се убрзају ствари. Политика је много другачија од бизниса, којим сам се бавила пре политике", рекла је она.

Брнабић данас завршава посету Сједињеним Америчким Државама. Циљ посете је да се Србија промовише као конкурентна дестинација за инвестирање у истраживачко-развојне и пословне центре високотехнолошких компанија.

Премијека је на скупу признала да ју је пре четири године затекао предлог да буде председник Владе.

"У тренутку када сам постала, дотадашњи премијер је решио да се кандидује за председника и победио је. Рекао ми је: ''Требало би да ти будеш премијер''. Сећам се, рекла сам себи: ''Ох, боже, па у политици сам 10 месеци''. И тако сам постала премијерка", присетила се Брнабић.

Чим је ступила на дужност, знала је шта су јој приоритети.

"Рекла сам себи да треба да подигнемо дигитализацију на виши ниво, да почнемо реформу образовања, и да радимо на јачању економије. Веровала сам у земљу која верује у народ, јер српски народ је креативан. Првог јуна 2017. смо почели радимо као е-влада, односно да размену података вршимо електронски. Наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у пореску управу, од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да људи нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира", открила је премијерка.

Поносна је и на образовни део који је урађен откако је на челу владе.

"У септембру 2017. године увели смо програмирање као обавезан предмет у основним школама. Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету", додала је.

Брнабић каже да је ипак најпоноснија на једну ствар.

"Најпоноснија сам била када смо поставили камен темељац на научно-технолошки парк у јужној Србији. До сада имамо четири научно-технолошка парка у Србији. Србија је од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, у неким параметрима смо међу десет држава у свету, у неким међу пет, то је доказ да се земља може брзо мењати. Због оваквих ствари сам у политици", нагласила је.

Једно од питања Њујорчана била је и успешна вакцинациона кампања, у којима је Србија на почетку имунизације била међу лидерима у свету.

"Када је реч о вакцинацији, никад на то нисмо гледали као геополитичко питање, већ као здравствено. Разговарали смо са произвођачима са истока и запада. Били смо међу првим европским земаља које су потписале уговоре са и са компанијом Фајзер/Бионтех и Синофармом. Потписали смо уговоре и са Спутњиком, АстраЗенеком. Нажалост, мнноге земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне", појаснила је премијерка.

Није ту био крај успеху Србије, јер, како Брнабић каже, потребна је и добра организација.

"Друга важна ствар у вакцинацији је организација. Логистички то је веома тежак процес. Ту смо уз помоћ дигитализације успели, исплатило нам се све што смо радили претходних година. Брзо смо успоставили систем којим наши грађани могу да се региструју за вакцину, да изаберу коју ће. Добијали су поруке када да се јаве на вакцинацију... Сада, могу да се улогујем на телефон, да видим колико је примило људи вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане", објаснила је премијерка Србије.

Брнабић је на питање - шта може да поручи осталим земљама света, како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

"Морате да научите децу како да размишљају, уместо о чему да размишљају. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче је алгоритамски начин размишљања. Да науче како да доносе одлуке, ту је, дакле, резоновање, и то је фантастично за децу", сматра Брнабић.

Она је као важну ствар за напредак означила улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартапове.

"Важзно је обезбедити инфраструктуру за стартапове, јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама. Треба помоћи људима да покрену фирме, да спроведу своје идеје", додала је Брнабић.

Питање друштвених мрежа је врло тешко, сматра Брнабић.

"Лажне вести су већ постале највећи изазов друштвених мрежа и остаће још неко време. Имаћемо сви велики изазов са друштвеним мрежама, а изазов је како управљати тиме. Лично, трудим се да одговорим на тај изазов. Либерална сам, али ако неко нешто напише, мора да сносни последице. То је највећи изазов са којим се ја, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије ковида. Уједно то је и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима", оцењује Брнабић.

Она каже да друштвене мреже такође могу бити корисне.

"Трудим се да одговорим свакоме на Твитеру и осталим мрежама, јер на тај начин, ми, политичари, можемо да променимо свет - тако што ћемо људима показати да нам је заиста стало до њих и тако што ћемо им одговорити, решити нека питања. Дакле, друштвене мреже дају уједно и шансе да промените ствари на боље, али треба да имате живце и посвећене тимове. Ја имам посвећен тим, они су врло посвећени.

Брнабић је похвалила људе којима је окружена.

"Окружена сам фантастичним тимом људи, не бих могла ништа да урадим. Тако су посвећени, паметни, желе да раде за владу, иако би сви могли да раде у приватном сектору, за 20 пута веће плате и са мањим радним временом. Али мој тим верује у промене, као што и ја верујем. То је рецепт за успех - да нађете људе који су бољи од вас, имају више знања у пољима у којима су стручни. Сви моји људи су бољи од мене у њиховим секторима, а највећи изазов је био наћи људе. Нашла сам их и још сам са њима. Када разговарам са њима о стварима које раде, не разумем их некад", признаје Брнабић.

Брнабић додаје да понекад уме да буде тешко, да не иде све глатко.

"Имамо расправе, али на крају дана нађемо најбоље решење. Захвална сам што су ту. Има много богатијих земаља у Европи од Србије, али искрено мислим да је мој тим најбољи. Сваки премијер би волео да има тим који ја имам. Када сте премијер, морате нон стоп да доносите одлуке, а да немате довољно времена да добро размислите о томе", казала је премијерка.

Она сматра да је за политичара важно да брзо донесе одлуку.

"Политичари дају себи доста времена, али ако узмете много времена, пролазе вам прилике - прилике за бизнис, за људе. Научила сам да је боље донети погрешну одлуку, а дешава се, јер можете да се вратите и исправите, него да чекате", сматра она.

Брнабић каже да је у претходних четири, пет година било одлука и које нису биле добре.

"Желим да будем ефикасна, некад можда исувише ефикасна, али неке одлуке су биле лоше, неке добре. Лоше одлуке смо могли да променимо, јер смо то схватили. Имамо расправе, тим и ја, али дођемо до решења. Највише се расправљам са медијским саветником, али мислим да је то добра ствар. Морате да будете отворени. Моја мантра је да је најбоља влада која слуша људе и зна како да препозна добру идеју. Паметни сте када знате да слушате. Када водите земљу, не значи да знате све најбоље. Рецимо, то се односи на пољопривреду, судство, економију, трговину, туризам... Слушате људе, препознате идеју... и изаберете најбоље.", оцењује Брнабић.

Она је издвојила једну своју одлуку као погрешну, а догодила се током ковида и назвала ју је највећим кораком уназад.

"Током ковида сам донела погрешну одлуку. Имали смо другачији број оболелих у разним областима земље. Гледали смо како неке државе затварају поједине области где су бројке оболелих веће, а друга места су остављали отвореним. То ми је звучало да ће имати смисла, економски ће се мање осетити, па и по питању менталног здравља људи, јер ће људи да није смак света, да бројке падају, да ће моћи поново да живе нормално. Донела сам одлуку о јачим мерама где су бројке веће. Али, Србија је мала земља и лако је доћи из једне средине у другу. То је била моја глупа одлука, јер су људи почели да прелазе из једног града у други. Бројеви су се расули", рекла је Брнабићева.

Она је открила да се због тога лоше осећала.

"Слушајте, осећала сам се лоше, али као премијер стално се преиспитујете, каква је одлука, какви ће бити резултати, али ово је била глупа одлука. Била сам љута на себе на крају дана, јер трудите се да дате све од себе, некад погрешите, али идете даље. Преузела сам то на себе, била је то моја одлука - глупа. Дала сам образложење зашто сам донела ту одлуку, али на крају дана сам рекла да ћемо исправити. Не плашим се да кажем кад начиним лошу одлуку. Политичари би требало да буду искрени и да кажу да су погрешили, јер на крају, људи смо. Требало би да буде више искрености у политици", истакла је председница Владе Србије.

EUR/RSD 117.5647
Најновије вести