На седници је истакнуто да је извоз у ИКТ сектору у претходној години био око два пута већи него 2016, када је Савет основан, и да се очекује да ће финални резултати за 2019. годину показати извоз вреднији од 1,4 милијарде евра. Такође, закључено је да је суфицит у 2019. години у размени ИКТ услуга највећи суфицит у размени било које робе или услуге из Србије и да доприноси расту БДП-а око 0,6 одсто, што представља 15 одсто укупног раста.
Председница Владе истакла је да је током последње две године приоритет Владе био промоција подстицаја, стварање услова за добро пословно окружење и развој старт-ап предузетништва.
Оценила је да ће за унапређење пословног окружења и даљи развој тог сектора велики значај имати и усвојена уредба којом се дефинишу критеријуми за одобравање боравка у Србији за иностране осниваче иновативних старт-апова и инвеститоре. Србија на тај начин, како је објаснила, наставља увођење подстицаја за стране инвеститоре и подизање атрактивности свог пословног окружења у међународним оквирима.
Као најважније пројектне области за текућу годину наведене су изградња и оснаживања иновационе инфраструктуре, улагања у развој људског капитала и стварање услова за конкурентно окружење иновационих и технолошких компанија.
Међу циљевима за текућу годину наведена је имплементација информатике од првог разреда основне школе кроз предмет Дигитални свет, који укључује области Дигитално друштво, Безбедно коришћење дигиталних уређаја и Алгоритамски начин размишљања. Предвиђен је и сет мера подршке наставницима информатике, од којих су најважније стипендирање будућних наставника током школовања и укључивање предавача из привреде у извођењу наставе. Планирано је и креирање новог мастер студијског програма од националног значаја из области информационих технологија, програмирања, анализе података, организације и уметности.
Влада Србије је, како је објаснила Ана Брнабић, усвојила више стратегија у области иновационих технологија, међу којима је и Стратегија развоја вештачке интелигенције у Републици Србији од 2020. до 2025. године, на чијој се имплементацији већ ради.
Премијерка је истакла да су у припреми и стратегија паметне специјализације и стратегија индустријског развоја, чије се усвајање очекује ускоро, а којима ће бити настављено стварање неопходних услова за развој привреде и пословног окружења и оснаживање иновативног сектора.
Она је навела да је превасходан задатак за ову годину и ширење широкопојасног интернета, који ће обухватити око 600 насеља, односно 90 домаћинстава.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић објаснио је да је за куповину рачунара за школе широм Србије издвојено 860 милиона динара, што је, како је истакао, први корак за унапређење те области. Он је оценио да је програм информатичке писмености у школама подигнут на највиши могући ниво, и да је до краја наредне године планирано и увођење десет нових дигиталних учионица.
Председница Владе најавила је да се до краја године планира отварање научно-технолошких паркова у Нишу и Чачку, који ће, заједно с онима у Београду и Новом Саду, чинити највећу мрежу научно-технолошких паркова у региону.
З. Делић
