Од 19 делатности, за које РСЗ објављује податке о просечној нето заради, у новембру је само у девет просечна зарада била изнад републичке, док је у преосталих десет она била мања од просека на нивоу државе. Када се просечне зараде у новембру посматрају кроз призму медијалне зараде, која је тог месеца била 43.511 динара, у две делатности запосленима су исплаћене зараде испод медијалне.
У исто толико делатности просечна зарада у новембру прескочила је износ од 90.000 динара, а тог месеца највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 96.902 динара, док је коверта запослених у финансијским делатностима и делатности осигурања била 96.052 динара. У делатности снабдевање електричном енергијом, гасом и паром зараде су биле 87.828 динара, док је у рударству била 84.456 динара.
С друге стране, у неколико делатности просечне зараде биле су мање од 50.000 динара. Најмање просечне нето зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 34.785 динара, а то је уједно и једина делатност у којој су просечне зараде у новембру биле мање од 40.000 динара. Тог месеца су зараде запослених у осталим услужним делатностима биле 42.773 динара, у делатности уметност, забава и рекреација 47.135, трговина на велико и мало и поправка моторних возила 46.909, снабдевање водом и управљање отпадним водама 47.230, пољопривреда, шумарство и рибарство 47.981 и административне и помоћне услужне делатности 49.028 динара.
Иако просечна зарада у новембру на нивоу делатности ни у једној није прелазила износ од 100.000 динара, у шест области просечна коверта је била дебља од тог износа. Највишу просечну зараду, као и претходних месеци, у новембру су зарадили запослени у ваздушном саобаћају – 174.810 динара. На другом месту по висини зараде у новембру били су они који раде у области услужне делатности у рударству – 128.920 динара, док је просечна зарада запослених у рачунском програмирању у новембру била 125.415 динара. У две области новембарске зараде биле су готово идентичне – у области научно истраживање и развој тог месеца зарада је била 113.601 динар, док су запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса у новембру зарадили 113.520. Последње место међу онима који су у новембру имали просечну зараду вишу од 100.000 динара заузеле су плате запослених у области финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова –107.567 динара.
У јавном сектору бољи просек зарада
Када се погледају износи просечних зарада у јавном сектору и ван њега, уопште не чуди што би сви желели да им је радно место у јавном сектору. Наиме, у односу на прошлогодишњу просечну новембрску зараду у републици, она испалећна у јавном сектору виша је око 8.000 динара и износи 64.598. Истовремено, просечна зарада ван јавног сектора лањског новембра биле су око 4.000 динара ниже од просека на републичком нивоу пошто је у ковертама било 52.567.
Запослени у неколико области у новембру су зарадили мање од 40.000 динара, што је око 3.000 мање од медијалне плате тог месеца. Најтања коверта стигла је у џепове запослених у области припреме и послуживања хране и пића – 31.557 динара, па је њихова новембрска зарада око 12.000 динара мања од медијалне зараде тог месеца, до просечне зараде у републици фалило је око 24.700 динара, а рачуница каже и да је њихова зарада више него пет пута мања од зараде запослених у ваздушном саобраћају. Мање од 33.000 динара у новембру су зарадили још само запослени у области остале личне услужне делатности – 32.055, и у области поправка рачунара и предмета за личну употребу – 32.377. Нешто мало више зарадили су они у области прерада дрвета и производи од дрвета осим намештаја – 33.855 динара, те радници у производњи одевних предмета – 35.784. Мање од 40.000 динара су зарадили и запослени у осталим стручним, научним и техничким делатностима – 37.506, трговини на мало – 39.070, они који раде у делатностима путничких агенција, тур-оператера и резервација – 39.100, производњи коже и предмета од коже – 38.819 динара.
Д. Млађеновић
