Креативна индустрија бере више пара од воћара

Ових дана у Србији се много говори о томе како помоћи развоју креативним економијама, које подразумевају делатности које захтевају индивидуалну креативност и таленат.
nedelja mode, Dnevnik/Jelena Ivanović
Фото: Дневник/Јелена Ивановић

У ту врсту економије спадају, рецимо, рекламна индустрија, рестаурација уметнина и антиквитета, израда уметничких предмета намењених тржишту, модни дизајн, мобилне апликације, израда софтвера и видео-игрица, компјутерске услуге...  Развоју тих делатности Војводина и те како даје свој допринос. Већ је друга година како Покрајински секретаријат за привреду и туризам издваја  новац за подршку креативној  економији. Лане је за подршку креативних предузезетника издвојено 20 милиона динара. Ново издвајање од 30 милиона динара је нови подстицај за тај део привреде који има одличне шансе за брз раст и развој. Само је извоз ИТ сектора лане износио 899 милиона евра. Ове године се од креативца из те области очекује чак милијарда евра.

780 милиона евра извоз воћа

Да се томе и те како посвећује пажња, говори и то што је у Мокрину недавно одржана оснивачка седница Савета креативне индустије, којој је присуствовала је и премијерка Србије Ана Брнабић. Подршку је упутио и потпредседник Покрајинске владе и секретар за привреду Иван Ђоковић, који је поручио да ће Савет засигурно бити један од покретача даљих токова у креативној економији и да је Покрајински секретаријат за привреду и туризам апсолутно спреман да своја искуства и ресусе у том домену подели са Саветом у циљу доприноса привреди Србије и Војводине. 

899 милиона евра извоз ИТ сектора

О томе колико креативна индустрија може помоћи говори и податак да је лане комплетан извоз воћа и поврћа из Србије био 780 милиона евра. Истовремено, извозни резултат ИТ сектора био је сто милиона евра бољ и. И ове године ИТ сектор има добре услове да буде победник јер та делатност не зависи од временских услова. Зато је изузетно важно пронаћи начин да се помогне другим деловима креативне индустрије да крене путем ИТ сектора. Једна од грана која има шансе да се добро позиционира је модна индустрија, али и многе друге.

Зрењанинка Горјана Поњевић Балан, власница столарске радионице у Зрењанину, бави се и рестаурацијом и израдом антиквитета и указује да је, осим подршке, изузетно важно и улагање у образовање.


Да наша мода буде у моди

Председница Националне коморе за моду и председница „Фешн вика”,  односно Недеље моде у Србији Светлана Хорват, указује на то да се организовањем таквих манифестација пре свега подстиче развој модне индустрије.

– Иако се „Фешн вик” доживљава као фенси догађај, основни циљ је  подстицај модној  индустрији – каже Светлана Хорват. – Од доброг дизајна и моде до успешог извоза само је корак. Нажалост, код нас се модна индустрија свела на лон-послове, а много је већа зарада ако се пласирају оригинални модели. Зато је идеја о помоћи креативној индустрији и те како добра.


– Није све у новцу, потребно је школовати младе људе да се баве тим послом – каже Горјана Поњевић Балан. – Зрењанин то ради тако што организује радионице на којима се деца упознају с тим послом, а пружа и подршку предавањима у Техничкој школи која држим. Занат сам испекла у Италији и он има перспективу, у Србији има талентованих и заинтересованих да се њиме баве, али све ће бити узалуд ако нема столара.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5792
Најновије вести