"Разговараћемо о тренутном статусу Србије и о евентуалном новом стенд бај аранжману, али је најважнија порука да се Србија понашала домаћински, да је претходних година активно спроводила све реформске циљеве и да је заштитила своју земљу од удара кризе, али је подршка увек добродошла“, рекао је Мали на састанку у Министарству финансија, на почетку двонедељне мисије ММФ-а.
Мали је истакао да је Србија током претходних аранжмана испунила свих 18 задатих реформских циљева из 2018. године, те још осам током 2021, док у овом тренутку, у току рад на испуњењу још пет реформских циљева, саопштило је Министарство финансија.
"Међу њима најважнији је задатак који се односи на фискална правила, односно усвајање новог фискалног правила о дефициту које ће бити везано за јавни дуг", поручио је Мали.
Он је истакао економске резултате које је Србија постигла у протеклих неколико година, указавши на рекордно ниску незапосленост која данас износи 8,9 одсто у другом кварталу ове године, док је 2012. сваки четврти грађанин био без посла, будући да је ова стопа износила 25,9 одсто.
Мали је подсетио и да је бруто домаћи производ Србије у апсолутном износу те године износио 35 милијарди евра, док ће ове године премашити 60 милијарди евра, те да би дефицит буџета сигурно био испод циљаних три одсто да се није десила енергетска криза у другој половини године, због које Србија издваја додатна новчана средства.
„У прва два квартала године имали смо здрав раст српске економије, заиста верујем да смо у реформама и економском развоју дали свој максимум. Услед новонастале кризе, важна нам је подршка ММФ-а“, закључио је Мали.
Он је додао да је Србија спремна да прати даље правац опоравка како би што безболније пребродила и нову светску кризу, уз очување свих до сада постигнутих економских резултата.
Мали је са Мартејном разговарао и о буџету Републике Србије за 2023. годину, о новонасталим изазовима у сектору енергетике и неопходним инвестицијама у енергетици, најважнијим ставкама актуелног буџета, те ребалансу који се очекује, завршетку реформских циљева из актуелног Инструмента за координацију политике и дефинисању евентуалних нових реформских и квантитавних циљева, наведено је у саопштењу.
