Штрбац је рекла Танјугу да је ова година показала да је у већем делу Европе и света дошло до стаганције и пада на тржисту некретнина, али је у Србији показала знаке раста и када је реч о тржишту новца и броју уговора.
"Постоји мали пораст од скоро два процента што показује да постоје фактори на тржишту који указују да се број уговора полако стишава. Свакако је охрабрујућа чињеница да је четири године за редом забележен раст упркос ковиду. Оно што ће показати какав ће бити тренд у 2023. видећемо ускоро у првом кварталном извештају за 2023. који ћемо издати у априлу", рекла је Штрбац.
Највише промета забележено је када је реч о стамбеним објектима, највише се трговано становима, кућама, грађевинским и пољопривредним земљиштем.
"Када је реч о процентуалном расту броја купопородајног уговора, највећи скок, двоцифрен, имало је тржиште гаражног простора, остале непокретности забелележиле су једноцифрен раст, док је грађевиснко земљиште било у паду од шест одсто када је реч о купопродајном простору", истакла је Штрбац.
Најскупље продат гаражни простор је износио 58.400 евра и то у Београду, додала је она и навела да је пораст цена забележен у Београду у Новом Саду, где је удео продаја гаража и највећи.
Промет пољопривредног земљишта је традиционално највиши у Војводини, где посебно у околини Новог Сада и Старе Пазове достижу највише цене, а најефтиније цене су у Борском, Топличком округу и источној Србији.
Најскупљи квадрат традиционално је у Београду, али високе цене староградње бележе и Нови Сад, Ниш, Шабац, Панчево, Крагујевац и Чачак, док су најниже у Прокупљу, Врању, Лесковцу, Сомбору, Бору и Кикинди.
Најскупљи квадрат стана износи 10.400 евра је и то у Београду на води, рекла је она и додала да је просечна стана у Прокупљу 465 евра у староградњи, у Бору, Зајечару, Кикинди 500-600 евра, као и у Сомбору, Врању, Лесковцу, док је новоградња у тим местима за 100 до 200 евра већа.
Бележи се пад броја кредитно плаћених непокретности за два процента, са 13 на 11 одсто, док је 26 одсто станова плаћено кредитима.
Како наводи Штрбац, највише продатог пословног простора било је у региону западне Србије и Шумадије, Новог Пазара, Новог Сада и Београда.
Викендице су после короне доживеле процват и повећање броја купопродајних уговора.
"Међутим, ова година већ је показала благи пад и продато је 1.300 викендица за целу годину. Највише викендица продато је у Инђији, Беочину, Гроцкој, Сопоту, Новом Саду, Иригу, Сремским Карловцима. Дакле, тај регион око Београда, Новог Сада и Фрушке Горе је најпопуларнији регион.
Оно што је занимљиво, дошло је до повећања броја луксизнијих викендица, кућа и викендица", истакла је Штрбац.
Када је реч о броју купопродајних уговора, наводи Штрибац, највећи број њих је из региона Војводине, где провлађују уговори за купопродају грађевинског и пољопривредног земјишта, затим западне Србије и Београда, а најмање је у источној Србији.
Што се тиче предвиђања за ову годину, Штрбац истиче да, када посматрамо прва два месеца, јануар је био бољи у односу на исти месец претходне године, а фебруар много лошији од фебруара прошле године.
"Незахвално је давати прогнозе, али ако се наставе трендови успоравања могло би доћи до пада. У Београду се не очекује пад цена и поред тога. Ако дође до преокрета и новог таласа избеглица из Русије тражња ће остати на истом нивоу, док ће понуда пасти, а цене наставити да расту", закључила је Штрбац.
