Подаци Републичког геодетског завода показују да је највећи број склопљених купопродајних уговора у другом кварталу 2022. године достављених од стране јавних бележника на подручју Основног суда у Новом Саду – 3.817.
- Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу по цени од 40 евра за метар квадратни за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у другом кварталу 2022. године прометовано је у општини Рума (Павловци) по цени од 1.000.000 евра за 5.66 хектара – показује најновији извештај Републичког геодтеског завода.
Цене нових станова у Новом Саду поново достижу нови рекорд, јер је купац искеширао 3.512 евра за квадрат. Није познато где је прометован стан нити о којој је квадратури реч, али цена квадрата је самим тим на историјском максимуму.
Агенти за некретнине кажу да купаца станова и земље како пољопривредне тако и грађевинске има, али да на цене утиче потражња али и криза изазвана пандемијом короне, а потом и ратом у Украјини.
- Код нас највише станова купују ИТ стручњаци, који имају од 28 до 40 година. Поред њих, неретко грађани из Републике Српске купују мање станове. Када је реч о онима из држава Европске уније, то су углавном наши људи који су неко време радили ван Србије, па су зарадили новац који желе да уложе у стан или мању кућу – каже Данча Слалов из “Статус некретнина” и додаје да углавном сви они плаћају у кешу.
Када је реч о пољопривредном земљишту, они који желе да улажу у ову сферу по речима агената за некретнине тачно знају шта хоће и такве понуде нису дуго оглашене, јер брзо нађу новог власника.
По речима агената за некретнине цене пољопривредног земљишта су још веће од оних које су приказане у извештају РГЗ, па је за најкавлитетнију парцелу са добром локацијом потребно и до 20.000 евра по хектару.
Пољопривредног земљиште нема много у понуди, а цена како кажу зависи од класе земље, величине парцеле и свих бенефита попут: наводњавања, прилазности путевима и да ли је под закупом и тако даље. Траже се велики комади земље, па су укрупњене парцеле некада по хектару скупље него оне ситне. Купци су класични инвеститори који су препознали добру прилику за инвестицију, и који кроз закуп добијају приходе, или велики пољопривредни произвођачи којима је потребно земље да би наставили своју делатност.
Председник синдиката грађевинских радника Војводине Јосип Модић каже да је грађевински материјал у претходном периоду био доста скупљи, али да су цене у међувремену пале, те да се самим тим очекује пад цена некретнина.
Најскупље некретнине у Београду, а гаража на Копаонику
Стан за који је издвојено највише новца у другом кварталу 2022. године је у новоградњи у износу од 1.387.888 евра, површине је 163 метара квадратна и налази се на локацији Београд на води.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 2.900.000 евра. Најскупље гаражно место по цени од 42.000 евра прометовано је на Копаонику.
- Када су почели немири у Украјини цене грађевинског материјала су биле доста скупље, међутим у последње три недеље цене падају. Појефтинили су гвожђе и цемент, једино блокови држе цену, јер се извозе. Не може да се подмири наше тржиште, па је цена и даље висока. Међутим, инвеститори и даље калкулишу, али по издатим дозволама не делује да ће бити застоја у овој сфери пословања. Једино је могуће да ће са падом цена грађевинског материјала доћи и до снижења цена станова. Али и то је врло непредвидиво, пошто је потражња изузетно велика - каже Модић за “Дневник”.
Недавно су по његовим речима продате две старе куће у Прерадовићевој улици у Петроварадину. Једна је продата за 900.000, друга за 800.000 евра. Купци су инвеститори, а парцеле ће бити искоришћене за градњу зграда. Подаци у Србији показују да ни пандемија, ни рат у Украјини не утичу много на обим новца који се обрће у овој сфери пословања, јер је прометовано две милијарде евра, што представља повећање од 27,5% у односу на исти квартал 2021. године.
Укупан број купопродаја на тржишту непокретности у другом кварталу 2022. године у Србији био је 35.939, што је за 1% више него у другом кварталу 2021. године. За пословне просторе прометовано је 105,8 милиона евра, а за пољопривредно земљиште 53,2 милиона евра и др. На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у другом кварталу 2022. године 12% непокретности је плаћено кредитом. Из кредита се најчешће плаћају станови, и то њих 27 одсто
Слађана Аничић Илић
Фото: Л. Радловачки и С. Шушњевић
