Навео је да је сектор јавних предузећа, упркос напретку, и даље прилично велики и представља озбиљан ризик, како за фискалну позицију, тако и за укупно пословање привреде.
– Имали смо ситуацију да су јавна предузећа поново генерисала губитке после неколико година, условно говорећи позитивног пословања, и то је циклус кроз који смо прошли неколико пута – рекао је Васиљевић у онлајн укључењу на конференцију „Зашто су јавна предузећа у Србији на губитку”.
Навео је да су у претходних неколико година у неколико великих јавних предузећа у мањој или већој мери започете реформе, као на пример, у „Железницама Србије”, где је, напоменуо је, доста тога урађено око реструктурирања, реорганизације и рационализације самог предузећа и очекује се да се виде позитивни ефекти тих мера.
Васиљевић је казао да су одређене реформе спроведене и у другим већим предузећима, попут ЕПС-а и „Србијагаса”.
– Мада, мој утисак је да је још многа тога остало да се уради – рекао је Васиљевић на конференцији коју је организовала „Бусинеш Инфо Гроуп” уз подршку „Натионал Ендоњмент фор Демоцрацy”.
Навео је да је недавна анализа ММФ-а међу 20 земаља средње и источне Европе показала да у свим тим земљама, без изузетка, учешће јавног предузећа подразумева нижу продуктивност и веће трошкове и фискалне ризике за привреду.
Казао је да међународна искуства показују да је ту кључан добар и транспарентан оквир за корпоративно управљање јавним предузећима
– Ту Србија не стоји сјајно. У извештају ММФ-а међу 20 земаља средње и источне Европе Србија је тек на 15. месту по квалитету оквира корпоративног управљања у јавним предузећима. Очигледно, има доста простора за напредак – рекао је Васиљевић.
Навео је да је Закон о јавним предузећима, усвојен пре неколико година, решио неке проблеме, али да и даље у том пропису има доста мањкавости. Једна од њих се, казао је Васиљевић, односи управо на начин именовања управних тела у јавним предузећима, која је у сржи корпоративног управљања.
Постојећим законом, навео је, надзорне одборе и директоре у јавним предузећима бира и поставља Влада и, практично, надзорни одбор не може да врши своју функцију јер за то нема главну полугу, а то је постављање и смењивање менаyмента.
Професор Економског факултета у Београду Милорад Филиповић казао је да нека јавна предузећа заслужују да иду у приватизацију, нека траже приватне партнере због недостатка инвестиција, док нека могу сасвим добро функицонисати уколико држава не би имала превелике апетите према њима.
Сматра да не треба на брзину улазити у чисту пирватизацију великих јавних предузећа, без транспарентне и врло детаљно проучене порблематике.
Навео је да многа јавна предузећа у другим земљама функционишу у државном власништву на изванредан начин и остварују профит, поготову у телекомуникацијама и електропривреди, као на пример у Немачкој и Чешкој.
З. Делић
Потребно је фокусирати се на поправљање пословања јавних предузећа и на повећање транспарентности и одговорности
Загристи киселу јабуку
Професор на Технолошко-металуршком факултету Петар Ђукић сматра да би делимична приватизација јавних предузећа увела некакав ред у том сектору, али да је ту потребан опрез да се не би угрозио јавни интерес.
– Потребна је једна одлучна стратегија и загристи ту киселу јабуку која се зове јавни сектор уопште у Србији – казао је Ђукић.
Навео је да јавни сектор вуче огорман део привреде у ниску продуктивност, недовољно иневстирање и одсуство модернизације, те да се многе компаније у свету приватизују да би се побољшала њихова продуктивност.
