Како је саопштио НАЛЕД, поједностављена процедура пријаве путем портала и апликације увела је у легалне токове 47 одсто сезонских радника у пољопривреди.
За годину и по примене новог система послодавци су ангажовали укупно 37.597 сезонаца и тако допринели да остваре право на пензијски стаж и здравствену заштиту у случају повреде на раду. Резултат нове процедуре је утолико важнији што је до пре две године уговор имало свега пет одсто од око 80.000 сезонаца, колико се процењује да ради у пољопривреди у Србији.
Анализа о ефектима примене Закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, коју су за потребе Министарства рада заједнички спровели НАЛЕД и ГИЗ, показала је да су послодавци прихватили нови систем. То се посебно види по броју електронских пријава у односу на број закључених уговора о привременим и повременим пословима, који се задржао на просеку од око 3.000 годишње, и то пре свега за раднике ангажоване на дужи период (од 90 до 95 дана). Брзину пријављивања и фиксни износ пореза, који се плаћа путем онлајн регистрације, истакли су у анализи као кључну предност у односу на скупљу и компликованију процедуру потписивање уговора на папиру.
НАЛЕД и ГИЗ се од почетка пројекта „Повећање прилика за запошљавање сезонских радника” залажу за проширење система и на друге делатности с великим уделом неформалног ангажовања, као што су послови у кући, туризам и угоститељство и грађевинарство.
Влада Србије почетком августа позитивно је одговорила на предлог и формирана је радна група која ће радити на проширењу обухвата. НАЛЕД-ова анализа показује да у грађевинарству трећина ангажованих радника ради без уговора, у туризму и угоститељству око 20 одсто, а највећа непознаница су кућни послови. Процењује да око 55.000 породица у Србији ангажује особу за неки вид помоћи у кући (чување деце, чишћење, геронто-домаћице).
Портал и апликацију је користило 413 послодаваца, од чега су 127 физичка лица, односно власници пољопривредних газдинстава, и на име пореза и доприноса досад су у буџет Републике Србије уплатили више од 400 милиона динара, каже заменица менаџера ГИЗ-овог Отвореног регионалног фонда за модернизацију општинских услуга у југоисточној Европи Амира Омановић.
Како је додао, нови, једноставнији начин пријаве и одјаве у само неколико минута, који подразумева да порезе и доприносе плате само за оне дане када је сезонски радник заиста радио, мотивисао је послодавце да их пријаве.
Наша жеља је да нови систем постане успешна регионална прича. Зато ГИЗ и НАЛЕД пружају подршку владама држава у региону да се искуства увођења таквог модела добре праксе пренесу у Црну Гору, Албанију и Северну Македонију, казао је Омановић.
Статистика показује да су пољопривредна газдинства сезонске раднике ангажовала у просеку на 15 дана, а компаније на 21. Просечан број сезонаца ангажованих на газдинствима био је 46, док је фирмама било потребно у просеку и до 3,5 пута више радника (167). Највише пријављених сезонаца било је у доби од 46 до 60 година, као и између 18 и 30.
За даље увођење сезонских радника у легалне токове биће потребно да ресорни органи додатно информишу о постојању и предностима нове процедуре и послодавце и раднике. Анализа је показала да је неинформисаност о бенефитима који се стичу, уколико би били пријављени, кључни разлог зашто део сезонаца и даље пристаје да ради непријављено. Половина је истакла да би желели да буду пријављени, а као највеће бенефите пријаве виде остваривање права на пензију (37,5 одсто), већу сигурност (29) и здравствену заштиту у случају повреде на раду (20).
З. Делић
