Он је је на панелу “Макроекономски трендови у Србији: изазови испред нас“ на Копаоник бизнис форуму који је данас почео у хотелу „Гранд“ на Копаонику, истакао да је висока инфлација у Србији и свету највећим делом последица шокова на страни понуде, а инфлацији је допринела и лоша економска политика у свету, као и грешке у монетарној политици.
''Србија у томе није изузетак, а она је код нас делом узрокована и неселективном фискалном политиком. Инфлација је у Србији код нас обуздавана контролом цена гаса и струје, које су лане у источној и централној Европи повећане више него код нас, али то је плаћено из буџета и то са 2,4 милијарде евра“, рекао је он.
Као главни фискални ризик за ову и наредну годину навео је губитке јавних предузећа у енергетском сектору и истакао да када је реч о Електропривреди Србије, ту цена није главни проблем, него систематски пад производње.
Значајан стендбај аранжман са ММФ
Петровић је изјавио вечерас да је, ако се изузму проблеми у енергетском сектору, буџет прилично стабилан, као и да томе доста доприноси и постигнути стендбај аранжман са ММФ, који поразумева повлачење финансијских средстава.
Петровић је, одговарајућу на питања новинара на Копаоник бизнис форуму, рекао да за ову годину нису предвиђене ни једнократне исплате помоћи, али да се то, ипак, ''никад не зна''.
"Имамо сад стендбај аранжман са ММФ, што значи да је то сад доста чврсто. Узећемо ове године од њих приближно две милијарде евра. Према томе, дисциплина је знатно већа. Тако да ако се склони енергетски сектор, дефицит је минималан", рекао је Петровић.
Нагласио је да би, ако се на средњи рок реши питање ниских цена струје и гаса, уз повећање ефикасности ЕПС-а и Србијагаса, држава кроз две, три године могла да има уравнотежен буџет, са довољно средстава за јавне инвестиције.
Према његовим речима, за оздрављење ЕПС-а су неопходне инвестиције и реформе, а највећи изазов за ово предузеће су инвестиције, посебно у енергетску транзицију јер ће у извозу бити ограничавани производи са великим садржајем угљен диоксида.
Указао је да је основно питање да ли је ЕПС, овакав какав је сада, способан да изведе те инвестиције и додао да је овом јавном предузећу неопходан бољи кадар који је способан да то уради.
Шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова је оценила да ово нису лака времена ни за кога и као посебно велике проблеме навела инфлацију и како је обуздати, као и стање у енергетском сектору.
''Висока инфлација је проблематична и њени ефекти могу бити погубни. У Србији две трећине инфлације потиче из хране и енергије, а да бисмо је обуздали у свету су покренуте синхроне политике и препорука ММФ-а је да централна банка настави са стезањем монетарне политике“, рекла је она.
Истакла је да је у спречавању дивљања инфлације веома битно да се реалне каматне стопе доведу на позитиван ниво.
Према њеним речима, обуздавање инфлације не може и не би требало да буде само на монетарној, већ и на фискалној политици.
''Фискална политика је лане била веома строга, а савет ММФ-а је да би таква политика требало да буде настављена и у будућности“, нагласила је Устјугова.
Осврћући се на ситуацији у енергетици, истакла је да је добро што је ове зиме она била нешто боља него што се јесенас очекивало и да у ношењу са проблемима у овом сектору решење није само у прилагођавању цене, већ је важно подстаћи и штедњу струје, али и добро управљати државним предузећима која производе електричну енергију.
''Код енергетских државних предузећа мора да се унапреди управа, припрема се и закон који би то требало да регулише и он би требало да буде усклађен са смерницама ОЕЦД-а и да се ограничи утицај државе у раду ових предузећа“, рекла је Устјугова.
Говорећи о томе како проћи кроз глобалну кризу, истакла је да се Србија показала као добра инвестициона дестинација и да су у протеклих десет година инвестиције у Србији знатно повећане.
''За Србију је веома важно да постоји близина Европској унији као и конкуретна радна снага. Неопходно је одржати макроекономску стабилност, што инвеститори воле, као и владавину права“, рекла је она.
Додала је да не неопходно и убрзање зелене транзиције, као и развој људског капитала, који је кључан за раст продуктивности.
