Истичу да је важно да се послодавци зато уздрже од ригорозних мера, превасходно отказа, као и да се унапреди положај и повећају плате у многим секторима, нарочито здравственим радницима.
Први пут у новијој историји, радници ће Међународни дан рада обележити у ванредним околностима, у својим домовима, без могућности да се традиционално окупе и са јавних скупова упуте поруку влади и послодавцима.
Савез самосталних синдиката Србије апеловао је поводом Међународног празника рада на послодавце да не смањују плате, да не отпуштају раднике у новонасталој ситуцији и да воде рачуна о радном времену и о безбедности на радним местима.
Тај синдикат поручује да је криза настала услед појаве корона вируса још једном показала вредност свих радника за функционисање друштва и свакодневни живот, односно да од њих зависи профит предузећа и буџет земље.
"Осим здравствених радника, који се надљудским напорима боре на првој линији одбране од вируса, и трговци, комуналци, апотекари, пекари, грађевинари и многи други, који су ретко у фокусу јавности, потврђују да се без њиховог рада не може одвијати нормалан живот", кажу у СССС.
Њима су, како истичу, потребне веће плате, бољи услови рада, укључујући и бољу заштиту здравља и сигурност на раду.
Председник УГС Независност Зоран Стоиљковић рекао је у првомајском прогласу да после пандемије ништа више неће бити исто, али да је сасвим сигурно крај "млакој, пригодној реторици и рутински постављеним захтевима на првомајским шетњама".
Упозорава да у кризама попут ове ствари по раднике и синдикате лако могу бити још горе.
"Пандемија је одлицан изговор за вец присутну рецесију, трговинске ратове, деценијску стагнацију плата запослених… Против ње не можете ни штрајковати ни гласати. Гесло "ћути и буди задовољан што имаш какав-такав посао и што те претерано не малтретирају, са поново раширеним страхом од губитка посла – има све ширу примену", наводи се у прогласу УГС Независност.
Тај синдикат, каже Стојиљковић, неће пристати на угрожавање здравља запослених у компанијама и отпуштања и истиче да би на студ срама требало ставити сваког послодавца који отпушта раднике а да није уцинио све, уз помоц државе, да их задржи.
УГС независност посебно апелује на солидарност унутар и измеду синдиката.
Председница АСНС Ранка Савић каже за Танјуг да је ова криза показала да се морамо више окренути домаћој индустрији.
Она је навела да је скоро 1000 привредних субјеката услед последица кризе у блокади, а да је 1.500 привредних субјеката смањило или зауставило производњу, и око 150.000 радника послало на принудне одморе.
Истиче да све то показује да ће привреди бити тешко да се оправи.
Такође наводи да радници и овај 1. мај дочекују у страху од губитка посла.
Савић подсећа и да да је у нашу земљу у протеклом пероду ушло 400.000 наших грађана из земаља ЕУ и да ће та "армија људи такође направити притисак на тржишту рада".
"Видљиво је да је положај радника је далеко од доброг , и да није био добар ни пре пандемије будући да смо међу земљама које имају најниже зараде, због флексиблиних облика запошлавања, релаксирања давања отказа … Ова ситуација такође показала је да многи послодавци не поштују ни епидемиолошке мере", каже Савић.
Наводи и да смо друштво које није склоно социјалном дијалогу и да је ова стуаицја показала колико су нам значајни сектори попут здравства те да је важно да се у њих улаже.
Социолог, науцни сарадник у Институту друштвених наука др Нада Новаковић истиче да су се у време пандемије само у јачем светлу показале системске неправде и кршење радничких и људских права.
Наводи да забрињава то што надлежни ништа не чине ни против оцигледних драстичних угрожавања безбедности и здравља радника или отказа и то у предузецима која су за покретање производње добила субвенције државе.
Наводи да се показало да је најважнији профит и да је он изнад сваког интереса радника.
Такође је додала да постоји и велики дисбаланс, односно да су у протеклом периоду многи сектори радили, попут грађевине, трговине и радници тако више били изложени ризицима обољевања, а да су запослени у другим секторима боље прошли јер су могли да раде од куце (просветари, запослени у државним службама и јавним предузецима…) заштићени од опасности да се заразе и уз сигурне плате.
