Претходна економска криза из 2008. године показала је колико су резерве злата важне и колико оне могу да “ублаже” последице по домаћу валуту.
Стручњаци ових дана прогнозирају да ће цена злата до краја године достићи цену од 1.400 долара по унци, а као повод за оваку процену износе чињеницу да централне банке широм света купују злато у количинама које нису виђене у протеклих 50 година.
Тренутно се цене злата крећу у распону од 1.217 до 1.330 долара по унци.
Количине злата које су богате земље широм света лане гомилале достигле су други највиши годишњи ниво икада, објавио је недавно Светски савет за злато. У односу на 2017. годину лане су националне банке куповале толико злата да је забележен скок од чак 74 одсто. Русија је прошле године постала водећи светски купац злата са нето куповином од 651,5 метричних тона. Централна банка Русије је у фебруару повећала девизне резерве за 31,1 тону злата, подижући своје залихе овог племенитог метала на 2.149 тона. Она је, иначе, 2017. “истиснула” Кину са листе пет највећих власника злата.
Према подацима Светског савета за злато, Вашингтон држи највеће светске златне резерве од 8.407 тона, што чини више од 75 одсто националних девизних резерви. Међутим, амерички Фед није био тако активан лане у куповини злата као друге државе како би спречио девалвацију долара. Немачка Бундесбанк тренутно поседује 3.483 тона злата, што је више од 70 одсто немачких девизних резерви. Ова банка покушава да репартира око 647 тоне злата које чувају централне банке Француске и САД. Очекује се да ће репартријација злата бити завршена до 2020. године.
На листи пет златом најбогатијих држава света су и Француска, која има 2.518 тона злата што чини око 60 одсто укупних француских девизних резерви, и Италија са 2.534 тоне злата у својој благајни. Та сума представља скоро 70 одсто девизних резерви земље, а према политици коју је усвојила Банка Италије злато је најсигурнија инвестиција у време економских превирања и заштита од нестабилности америчког долара.
Почетком године гувенерка НБС Јоргованка Табаковић изјавила је да Народна банка Србије има више од 20 тона девизних резерви злата у трезору.Такође, потврдила је да послушала савете председника Србије Алекандра Вучића да НБС треба да купује злато. Иначе, Вучић је пред Нову годину указао да постоји опасност од нове економске кризе, крајем ове или 2020. године, и да Србија на то не може много да утиче “али може да се припреми да бисмо лакше примали ударце”. Србија ће се, како је рекао, зато оријентисати на повећање девизних резерви, али и резерви злата , те је он гувенерки саветовао да полако купује злато “јер када буде криза у свету, злато је најскупље”.
Према прошлогодишњем податку НБС у резервама има 19,83 тоне злата, што је чинило шест одсто укупних девизних резерви. Злато се чува у облику златних полуга – 88,3 одсто, затим кованог злата – 6,6 одсто, као и на рачунима НБС у иностранству – 5,1 одсто. НБС је прошле године раполагала са 1.400 полуга у злату. Трезори у којима се оно чува задовољавају највише светске грађевинске стандарде и приступ њима је строго контролисан.
Српско злато чува се на више места код нас и у свету. У Србији се чува у посебном трезору у којем су осим злата у облику златних полуга и кованог злата, и други племенити метали, као што су сребро и платина. НБС није продавала злато више од једне деценије, већ је повећавала количине резерви злата из домаће производње. То је и један од разлога што са тренутном количином резерви злата Србија заузима прво место у региону. Македонске златне резерве су 6,9 тона, Словенија има 3,2 тоне, а БиХ око три тоне. Тврди се да је Хрватска, уз Норвешку, једина држава у Европи која нема сопствене златне резерве и то од 2001. године када је Хрватска народна банка продала 13,127 тона. Црна Гора са златним резервама од 38.477 унци односно 1.090 килограма није чак ни на списку топ 100 држава света са златним резервама.
Србија, за разлику од многих европских и светских држава, има своја налазишта злата. Најбогатија налазишта налазе се у источном делу земље, пре свега у околини Бора, Мајданпека, Зајечара и Неготина, али и у околини Рашке и Медвеђе. Мултинационалне компаније из света показале су велико интересовање за истраживање и експолоатацију рудног богатства Србије, па тренутно има око 250 експлоатационих поља на којима се изводе рударске активности и око 100 истражних поља на којима раде неке од највећих рударских компанија из света. Те стране компаније у геолошка истраживања улажу од 10 до 100 милиона долара годишње.
Већи део српског депонованог злата односно златних полуга потиче из Рударско-теопоничарског басена “Бор”, који је сада у кинеском власништву. У њему се претходних година производило око тона злата и све је остало у Србији, јер је државна одлука да се злато не продаје.
Љубинка Малешевић
