Како је додао, климатске промене нису бајка и прича и последице су ту и видљиве су.
Поплаве и олује праве велике штете, утичу на губитак привредних капацитета а мере се милијардама евра, казао је Триван.
Министар је додао да климатске промене драматично утичу на наше животе и привреду, а посебно погађају сектор пољоприведе, енергетике и производњу хране.
Такође, услед климатских промена можемо имати проблеме с великим бројем климатских избеглица које ће се наредних година појавити у Европи, додао је Триван.
Министар је важним оценио гашење индивидуалних ложишта која значајно утичу на загађење ваздуха. Указао је и на то да су термоелектране највећи загађивачи.
Триван је додао да ће Србија морати да уложи близу 15 милијарди евра у област заштите животне средине, а на добром је путу да до краја године буде усвојена преговарачка позиција за поглавље 27 у договору с Европском комисијом.
Он је рекао да је ЕК веома добрим оценила оба нацрта преговарачке позиције. Поглавље 27 је, како каже без сумње једно од најобимнијих, најкомликованијих и најскупљих.
Триван истиче да је Србија добила 19 могућих прелазних периода, што ниједна земља до сада није успела, „и то показује да смо на најбољем могућем путу”.
Приоритет у наредном периоду биће, како је казао, израда пројектно-техничке документације јер се ниједан пројекат не може радити без тога.
Старт-ап предузећа у Великој Британији која се баве соларним панелима и развојем батерија уштедели су тамошњим домаћинствима 540 милиона фунти и то је једно од светских искустава које се може делом пренети и у Србију да би се смањило загађење и уштедела енергија у нашој земљи.
Подаци који се тичу пословања предузећа у ЕУ говоре да челни људи тамошњих компанија улажу у просеку 3,5 процената свог профита у развој сопствене дигитализације, док су улагања компанија у сопствену дигитализацију у нашој земљи пет пута мања.
Један од светлих примера на који начин би се могла штедети енергија је и истраживање које је у току, а које спроводе студенти у Сарајеву, који покушавају да из процеса фотосинтезе биљака добију електричну енергију.
Најавио је и да ће ускоро бити отворен конкурс за доделу 450 милиона динара општинама за израду пројектно-техничке документације. При крају су и преговори о кредиту од 200 милиона евра за исте намене, као и још неке пројекте.
Србија би у прераду отпадних вода у наредном периоду требало да уложи пет милијарди евра, а у прераду чврстог комуналног отпада од 1,5 до две милијарде. Како каже, постоје велики потенцијали у том сектору те постоји потреба за учешћем приватног сектора, као и јавно-приватним партнерствима.
Он је рекао да проблем представља и то што велики број стручњака из те области прелази у приватни сектор.
Е. Дн.
