Ванредни професор на Департману за енергетику и процесну технику Факултета техничких наука у Новом Саду проф. др Мирослав Кљајић објаснио је за „Дневник” како биомаса, као обновљиви извор енергије може да помогне у процесу енергетске транзиције.
- Биомаса је потенцијални енергент биопорекла, који се може манифестовати у чврстом или гасовитом стању, као и у форми биогорива - рекао је Кљајић. - Код нас је најзанимљивија чврста маса, мада у последње време гасификација (биогас) из биомасе почиње да бива један занимљив извор, првенствено у контексту малог утицаја на животну средину. Када имамо биогас, онда је искоришћење биомасе знатно веће, што је у свету тренд. Увек се тежи ка гасификацији, не би ли се добиле и електрична и топлотна енергија, јер када се ради директно спаљивање чврсте биомасе, најчешће добијамо само топлотну енергију. Имамо добру асоцијацију за биогас која је веома активна и развијена у Србији, а њихови резултати показују да је то бизнис који овде има добар потенцијал, те очекујем да ће се тек развијати у наредном периоду.
У свим транзиционим процесима, добро је да се користе локални ресурси, каже професор. Стога сматра да је могуће развијати малу привреду у Србији која ће запослити људе и користити биоразградиви отпад, а сви подаци указују на то да ми располажемо добрим потенцијалом биомасе. Имамо на располагању технологију, уређен законски систем, док наши инжињери имају искуства, а произвођачи опреме су знатно напредовали, те се и у Србији она може купити.
- Наравно, енергетика на нивоу државе је нешто другачија, немамо довољно добре услове да се биомаса користи у већим системима - прича наш саговорник. - Али за системе средње величине, до неколико мегавата, биомаса и биогас су идеалан начин за остваривање циљева транзиције, а то је управо коришћење локалних ресурса и смањење увоза горива. Није сва биомаса искористива, али око две трећине или половина би могла бити и то на један одржив начин, који неће бити прескуп, нити ће превише нарушавати биосистеме. Постоје напредни системи за коришћење биомасе, који и даље на тржишту нису достигли неки ниво зрелости, док је коришћење чврсте биомасе у форми пелета и брикета на високом нивоу за мање системе. Дрвне сечке, које настају из хигијене шума могу да се употребе за неке веће системе. То се све односи на производњу топлотне енергије, док постоје и парни котлови, који користе чврсту биомасу, а могу да производе и струју и топлотну енергију. То је сложенији концепт, али је, уз доступну технологију на тржишту могућ.
По Кљајићевим речима, код сагоревања чврсте биомасе, оперативни трошкови су мањи, јер је то биомаса која се припреми и ложи, док је код биогаса почетно улагање и одржавање постројења мало скупље. Биомаса се у инжењерском контексту може сматрати чистијим извором, знатно је повољнија од угља или огревног дрвета, те можемо рећи да је тачка која помирује економски, еколошки и друштвени аспект и да је њено коришћење добар пут ка бољем енергетском окружењу.
- У енергетици је понекад добро “гађати” пуно малих система, који ће бити врло ефикасни и под контролом, те тако можемо заменити на хиљаде малих и средњих ложишта и ефекат ће бити одличан, а не да направимо један огроман централизован систем на биомасу - објашњава професор. - Тако можемо на нивоу квартова у граду, на нивоу школе или болнице решити снабдевање да оно буде чисто и са домаћим ресурсом. У државном билансу, тешко да можемо да рачунамо на велике проценте, те можда у Србији сада није реално скочити две степенице, већ ићи корак по корак и стварати пуно малих система, који ће направити одличан резултат.
Пољопривредна биомаса у Војводини је одличан ресурс за коришћење. Како каже наш саговорник, сведок је да у задњих 10 до 15 година Покрајина даје субвенције газдинствима да купе опрему и затворе циклус, односно да отпадну суву биомасу спале у котловима и производе енергију за стакленике, грејање фарми и слично. Ту постоји природна веза и Војводина би требала да буде лидер и ван граница наше земље, јер имамо идеалне услове за то.
-Тежња је да се фосилна горива замене биогоривом, јер оно садржи минималне количине тешких метала и сумпора. Технологија је мало комплекснија, те бисмо требали да узгајамо уљарице – појашњава проф. др Милорад Кљајић, подсећајући на то да је у Шиду постојала фирма која је производила биодизел, али то није заживело. -Други проблем је што се производња хране коси са производњом енергије. Течна горива јесу одлична ствар и Војводина има потенцијала да узгаја уљарице, али у овом тренутку економија није добра за тај бизнис, односно економска рачуница није погодна. Зато би по његовом мишљењу, држава требало да помогне и субвенционише цену биодизела или неког етанола, не би ли произвођачи могли да преживе на тржишту.
Ивана Бакмаз
