Судећи по тим бројкама, лествица се у Србији из године у годину подиже, а број оних који су вешти да зараде расте. Зарада за прошлу годину коју је требало макар мало прећи била је, као и обично, трострука просечна плата за 2018, што је било 2.470.644 динара. Само годину пре за пласман у клуб богатих обвезника тај износ био је 2.375.236 динара. Ове године је и више богатих пријавило порез – 25.612, док их је лане било 23.238.
Најбогатији је лане у Србији зарадио 350 милиона динара, односно готово три и по милиона евра. Месечно му се у yепове и на рачуне сливало 250.000 евра. Претходне године је први богаташ имао зараду од 340 милиона динара.
Најлакше је новац, изгледа, зарадити у Београду јер је с целе територије главног града стигла 17.621 пријава. Већ по традицији, друго је пореско одељење из Новог Сада са 4.873. Они покривају целу Војводину. Пријава из пореског одељења које покрива Крагујевац је било 1.713. С југа Србије, односно подручја Ниша, стигла је 1.281 пријава.
Али, од сто највећих пријављених зарада, чак 65 одсто није с територије главног града. Пријављени приходи првих сто крећу се у распону од 52 до 350 милиона динара.
Пореско одељење из Новог Сада примило је чак 4.873 пријаве. Као и сваке године, највише су их попунили они с адресом у Новом Саду – 2.630, следи Панчево са 403 пријаве. Могло се лепо зарадити и у Суботици, где је пријаве попунило 380 обвезника. Следећи на листи је Зрењанин с 353. Изгледа да се у Срему најтеже зарађује јер је у Сремској Митровици тек 280 оних за зарадом већом од троструког просека.
У питању су бруто плате, а поменути порез плаћа се по две стопе – десет и 15 одсто. Нижа се одоноси на оне који су зарадили до шестоструке плате, или преко 7.411.932 динара. Ко пређе просек пута шест, плаћа 15 одсто. Нашим држављанима у основицу за обрачун улази све што су зарадили и код куће и у инострнаству, док су странци обвезници само за оно зарађено у Србији.
Поменуте стопе се не зарачунавају директно на суме из пореских пријава већ обвезници имају право на умањења, односно сваки има олакшицу од 40 одсто за издржавање самог себе и још по 15 одсто за издржаване чланове породице. Укупна сума тих олакшица не може прећи 50 одсто основице у збиру.
Они који добро зарађују воле анонимност па не желе да им се помене ни место где живе, а камоли ближи подаци.
Ове године пријаве поменутог пореза у електронској форми послало је 33 одсто обвезника.
Многи се питају где се у Србији може зарадити толико новца. У прву лигу спадају занимања као што су менаyери, инжењери, економисти, адвокати. У суму коју треба остварити да би се ушло у клуб богатих не улази само плата. Ту се убрајају и приходи по основу рентирања некретнина или издавања покретних ствари. Урачунава се и све што се приходује на основу чланства у управим одборима и сличним телима. Изгледа да и плате, а и други послови на којима се енормно зарађује, иду наруку више јачем полу: међу пријваљенима је тек 3.586 богаташица.
Д. Вујошевић
