Грађани Србије банкама дужни 8,5 милијарди евра

НОВИ САД: Грађани и привреда Србије задужују се више, а своје обавезе испуњавају редовније. Последњу годину број кредита се повећао за 42.000. Истовремено, те финансијске обавезе се испуњавају све редовније.
banka salter
Фото: Dnevnik (Aleksandra Erski)

Тако је концем августа доцња грађана, привреде и предузетника укупно била 5,1 одсто. Пре годину износила је нешто више 5,8 одсто. За побољшану ажурност „заслужни” су судски извршитељи, али и то што је више новоодобрених позајмица, а и то што су банке постале обазривије код одобравања уговора о кредиту.

Укупно кредитно задужење у Србији износи 2.455,37 милијарди динара. Од тога највише дугују компаније – 1.389,68 милијарди. Грађани треба да у наредном периоду врате 1.014,71 милијарди, а предузетници 50,97. Пре годину правна лица су била у доцњи 7,5 одсто, а сада су 6,6. За предузетнике то је лане било 6,9 одсто, а овог августа су се мало поправили – на 6,7 одсто. Те категорије падају у доцњу када не испуне обавезе 15 дана од датума доспећа рате. За грађане је кашњење постављено много флексибилније: њима треба 60 дана од доспелости рате да би званично каснили. У тој категорији доцња је у августу 2018. била  3,7 одсто, а истог месеца 2019. износила је 3,11.

О разлозима ажурности а и чињеници да се доцња смањује председник Удружења „Ефектива” Дејан Гавриловић каже:

– Судски извршитељи су и више него ревносни – наводи Гавриловић. – Грађани знају да ће им закуцати на врата и пленити стан и ствари уколико касне. Зато се труде да обавезе испуне на време. Уколико је кућни буџет премали за све што мора да се плати, балансира се. Тако се једног месеца измире обавезе за кредит а одложи се плаћање комуналија, а следећег се редослед мења. Посебно о редовном измиривању рата воде рачуна они који отплаћују стамбене кредите да не би због доцње завршили на улици. То се код нас лако дешава.


Предузетници најбољи у лизингу 

Ко најмање касни у измиривању обавеза?

Одговор на то питање и није тешко дати. Подаци Кредитног бироа Србије и Удружења банка јасно говоре да су то предузетници у аранжманима финансијског лизинга. Учешђе доцње у остатку дуга по уговорима предузетника у лизингу је 2,1 одсто. То су подаци за прошли месец. Укупна доцња код лизинга свих категорија, односно грађана, предузећа и предузетника је 6,8 одсто.

Није чудо што су предузетници у том погледу најажурнији. Они на лизинг махом узимају опрему, а у том аранжману, за разлику од кредита, поступак одузимања је код кашњења веома једностван. А кад нема опреме, нема ни посла ни плата...


Гавриловић напомиње да је смањењу доцње допринело и то што су банке постале обазривије код одобравања кредита, финансијска способност свакога понаособ се добро мери. Ажурнијој наплати доприноси и то што је доста нових кредита који су одобрени ове године. Клијенти обично у доцњу не падају током прве две године отплате, посебно код стамбених позајмица. Проблеми обично настају тек касније. На крају, за ажурније испуњавање обавезе заслужни су и сами грађани: све је мање оних који су спремни да се задуже максимално колико могу, а све више клијената банака узима онолико новца колико им је потребно.

Свему су допринела и дешавања на банкарском тржишту у свету и код нас. Већ неколико година бележи се пад камата. Зато многи калкулишу, чекају и не журе да се задуже колико би могли.

Смањењу доцње банке су дале још један допирнос, и то отписом ненаплативих потраживања.

Д. Вујошевић

 

EUR/RSD 117.5843
Најновије вести