Кредити, и то најчешће готовински и индексирани у еврима, али и стамбени, узимали су се не питајући чак ни за камату, а камоли за ситним словима исписане разне услове у кредитним уговорима. Клијенти су гледали само одока колика је рата и колика је камата, а у таквим околностима банке су лако и на разне начине долазиле до профита. Држава је касније пробала да исправе нек од тих банкарских игара и неправди. Нешто је успело, нешто није, а понешто се још распетљава. Донет је Закон о заштити корисника финансијских услуга. После је дошао закон који регулише стамбене кредите у швајцарским францима. У међувремену су се клијенти често обраћали судовима да исправе неправду и непоштовање закона, смање рату или врате новац који су им банкари незаконито наплатили.
Једна од тих неправди односи се и на курс валута по којем су кредити исплаћивани, односно враћани.
Добар закон и поштовање уговора
О томе шта треба урадити да се спорови банака и клијената не решавају преко судова финансијски стручњак и професор на Економском факултету у Београду др Милојко Арсић каже:
– Треба да имамо добру и јасну регулативу у складу са стандардима развијенијих земаља – истиче он. – Банке су тада обавезне да своја правила пословања ускладе с њом. Када се уговори између банака и клијената закључе, мора се инсистирати на поштовању свих одредби. Клијенти се буне и траже правду када, рецимо, курс валуте по којој су се задужили расте, а када пада па је то проблем банке, онда примедби, наравно, немају.
Томе би свакако требало додати и суђење у разумном року ако до спора дође.
Већ неколико месеци су актуелне тужбе за враћање новца датог за обраду кредита. Осим тога, клијенти банка који су узимали индексиране кредите имају још једну шансу да врате оно што им је незаконио наплаћено, и то увећано за затезну камату. Пре десет и више година банке су често клијентима кредите исплаћивале по нижем курсу, најчешће куповном или средњем курсу НБС-а, а наплаћивале по вишем, свом продајном. Пошто своје курсеве банке саме формирају, оне су гледале свој инетерес .У Удружењу грађана „Ефектива” подсећају на то да је Народна банка Србије ту праксу забранила још 2015. Међутим, штета је остала. Врховни касациони суд стао је на становиште да је та одредба ништава, односно да нарушава једно од начела нашег закона о облигационим односима – о једнакости узајамних давања. Клијенти могу сада да туже банку и траже новац назад. Посебно су код тих уговора оштећени клијенти који су узимали стамбене кредите јер су ту рате веће а рок отплате дуг.
По подацима које има „Ефектива”, тренутно се пред судовима води неколико хиљада спорова због незаконито наплаћених рата по поменутом основу. Став ВКС-а је такође да то начело не важи у споровима мале вредности.
Ко жели да врати новац од курсева судским путем, треба прво да прочита уговор и види да ли има основа за тужбу.
Банке данас индексиране кредите најчешће и исплаћују и наплаћују по средњем курсу Народне банке Србије.
Д. Вујошевић
