Предвиђено укидање аконтативног плаћања пореза на имовину

НОВИ САД: Обвезнике пореза на имовину 15. августа чека уплата треће рате, а како ће се та обавеза плаћати наредне године, остаје да се види.
indjija
Фото: Dnevnik (Branko Lučić)

Наиме, након четири године примене надлежни најављују измене Закона о порезу на имовину. У Министарству финансија направили су радну верзију, а до сада су различита удружења и институције упутиле 168 сугестија на тај документ. Које ће примедбе бити усвојене, а које одбачене и како ће изгледати верзија која ће бити у скупштинској процедури, за сада је тешко рећи.

Једна од промена које ће сигурно интересовати грађане – власнике некретнина је то што се предвиђа укидање аконтативног плаћања, које се сада плаћа 15. фебруара и маја. Решење о износу и сумама тог пореза доносе надлежни у општинским пореским администрацијама, а на основу цена некретнина по зонама, односно продајним ценама из претходне године.

Прве две рате, у зиму и пролеће, плаћају се на основу решења из претходне године, што је заправо аконтативно плаћање пореза. Уколико буде усвојен предлог да се укине таква врста плаћања, обвезници не би имали обавезу да плаћају порез док не добију коначно решење о томе.

Примедбе на обрачун пореза на имовину још од доношења садашњег Закона имају правна лица и предузетници који су до тада плаћали порез на пословни простор по књиговодственој вредности, а не тржишној, што је значајно повећало њихове обавезе. Разлика у намету је у том случају драстична. Док „грађански” начин обрачуна пореза подразумева тржишну вредност, други је потпуно другачији: код књиговодственог обрачуна за порез се на амортизацију објекта сваке године отписује вредност од 2,5 одсто, па су, практично, они који раде у објектима старим 40 година, због отписа амортизације били ослобођени те обавезе.

Велика је разлика на установљене вредност у односу на садржаје, каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије и додаје да није логично да се само на основу зоне и места плаћа исти порез за суперуређен нов простор и зграду стару више деценија само зато што су у истој зони. 

Исправљање неправди очекују и власници њива и башта на периферији. Када су градске и општинске власти мењале и проширивале зоне за грађевинско земљиште, и те парцеле преведене су из пољопривредног земљишта у грађевинско те је и порез вишеструко увећан, иако се намена није променила па власници земљишта ту и даље гаје парадајз, паприку, кукуруз…


Приходи порасли енормно

Привредници сматрају да је нови начин опорезивања пословног простора златна кока за општине и градове, посебно оне веће. Приходи који се сада остварују од тог пореза су, за разлику од накнаде, далеко већи. Тако лепог прихода би се мало ко одрекао те је већ сада извесно ко ће бити против враћања на стари модел накнада.

Можда би било најбоље када би се пронашло неко средње решење, али то је лакше рећи него написати и унети у закон, па још тако да буде свима по мери.


О томе како решити тај проблем Александар Грунауер из Швајцарске канцеларије за развој и сарадњу, која у Србији реализује пројект „Реформа пореза на имовину”, каже:

Треба да се опорезује по фактичком стању на терену. Ако је ту њива која се обрађује, и порез треба плаћати на пољоприврендо земљиште, објашњава он.

Привредници кажу да би било добро вратити накнаду за грађевинско земљиште. То је био трошак који се могао предвидети, за разлику од пореза на имовину у који је та накнада укључена пре четири године, када је Закон донет.

Све то показује да су корекције Закона о порезу на имовину добра идеја, посебно ако се добро ураде…

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.4680
Најновије вести