Само од јануара до јула у Србију су увезена 22.244 прасета, вредна 1,3 милиона евра. Прасад је пристигла из Хрватске, Мађарске, Немачке и Холандије.
Разлог за повећан увоз свињског меса, који је 30 одсто већи него лане, по мишљењу секретара Удружења за сточну производњу и прераду сточарских производа у ПКС-у Ненада Будимовића, крије се у високој цени живих свиња код нас, која је у једном тренутку достизала и 220 динара килограм живе ваге.
– Имамо и повећан увоз свињског меса, отприлике 30 одсто него прошле године, а то све због високе цене живих свиња код нас – објаснио је Будимовић. – За разлику од свињетине, увоз говедине је сличан као и у 2016, а то су неке мале количине, углавном телетине из Холандије и Аустрије.
По подацима ПКС-а, за првих седам месеци ове године увезли смо око 13.500 тона свежег, смрзнутог и расхлађеног свињског меса, вредног 31,5 милион евра. Свињско месо стигло је из Шпаније, Немачке, Холандије, Данске и Мађарске.
Цена килограма живе ваге товљеника код нас од 220 динара, која је важила до пре месец-два, била је виша од оне коју су кланичари плаћали за увоз свиња из Немачке, Мађарске, Хрватске, и за прерађевине из Италије, Немачке и Мађарске.
Будимовић објашњава да извоз наших товљеника у земље ЕУ кочи стари проблем, односно вакцинисање против свињске куге. Због тога можемо само да извозимо термички обрађено и конзервисано месо, а не можемо трајне и полутрајне производе, који имају добру цену и асортиман који се тражи.
Док из месеца у месец расте узвоз свињског меса из других држава, домаћи сточари су незадовољни јер су на домаћим пијацама товљеници све јефтинији. Тако су ових дана у Срему и Мачви утовљене свиње откупљиване од 150 до 155 динара килограм, а веома ретки накупци били су спремни да плате 165 динара. Фармери у том крају Војводине тврде да се кланице товљеницима снабдевају у Хрватској, додајући да их онда килограм живе ваге кошта 180 динара. Због тога се и догодило да за мање од два месеца цена живе ваге товљеника падне с 210-220 динара на садашњих 150-155.
Зоран Ерић из Удружења произвођача Срема и Мачве истиче да фармери нису задовољни откупном ценом товљеника, додајући да та ситуација највише погађа мале произвођаче, док у ланцу сви други зарађују, од кланичара до трговаца.
У Удружењу сточара у Сремској Митровици тврде да се у селима на падинама Фрушке горе и у Мачви претходних дана појављују накупци товљеника код сточара који имају десетак свиња и нуде им 140 динара по килограму. Они у села долазе по свиње, а сточари тврде да много њих заправо ради за неке кланичне индустрије. Пошто другима не могу да продају товљенике, а не желе више да их хране јер за то немају економску рачуницу, сточари су принуђени на то да их дају накупцима и барем тако надокнаде део уложеног у тов и поред тога што им цена коју добијају не покрива оно што су уложили.
– Ружно је када кланичари и месари поручују да губе у послу радећи сухомеснате производе. Како губе када на једној паштети остваре добит 12 пута већу од улога, а свињски бут у месарама продају по цени истој као када су свиње плаћали 200 динара? – пита Ерић. – С ценом од 180-190 динара килограм живе ваге фармери би опстали и поред раста цене кукуруза. С ниским ценама свиња екстрапрофит имају сви изузев товљача.
Он додаје да већ постоји иницијатива фармера да се организују протести.
По подацима Система тржишних информација пољопривреде у Србији при Министарству пољопривреде, током прошле недеље товљеници су најскупљи у Војводини били у Средњобанатској области – 185 динара килограм. У Јужнобачкој и Јужнобанатској килограм живе ваге товљеника коштао је 170, у Сремској 160, а у Севернобачкој свега 150 динара.
Љ. Малешевић
