Радну групу сачињавају представници Управе за пољпривредно земљште и Републичког геодетског завода, а има задатак да изради нови закон о комасацији, који ће омогућити ефикасније коришћење пољопривредног земљишта, повећање обима пољопривредног земљишта за производњу хране, унапређивање управљања пољопривредним и шумским земљиштем као ограниченим добрима од општег интереса.
Нови закон ће имплементацијом дигиталних радних процеса, нових ИТ решења, процедура које се ослањају на најновију технологију и принципе ефикасности и транспарентности потпуно напустити традиционалне концепте и омогућити значајно убрзање поступка у временске оквире какви се морају очекивати од најбољих администрација 21. века.
Такође, нови закон треба да уреди имовинскоправне односе, унапреди заштиту природе и животне средине, као и да омогући уређење грађевинског подручја у руралним областима.
Комасација на начин како Министарство види да треба да буде уређена, омогућава бржу и јефтинију изградњу инфраструктуре која недостаје у руралним подручјима, од система за наводњавање и одводњавање, мреже атарских и локалних путева, уређења водотокова и друго, па све до решавања проблема и потреба конкретних сеоских заједница, као што су подизање пољозаштитиних појасева, проширење гробља, електрификације поља, водоснабдевање...
Законом ће традиционални концепт комасације, који је, у складу с временом када је настао пре неколико деценија, дизајниран тако да одговара аналогном начину рада и методама које користе технологију из средине 20. века, заменити новим приступом који користи најновије технологије и имплементира принципе дигитализације, ефикасности, транспарентности и континуираног праћења и извештавања.
Нови концепт ће се ослањати на развој дигитализације у државној управи и користити све могуће ресурсе за дигиталну размену података из свих расположивих извора и између свих институција које учествују у процесу комасације да би се цела процедура учинила бржом и ефикаснијом.
Централизација спровођења процедура, уз коришћење модерних географско-информационих система, омогућиће и знатно лакше праћење спровођења процедура комасације и на локалном и на државном нивоу.
То ће допринети бољем планирању финансирања и ефикаснијем коришћењу ресурса одвојених за потребе спровођења процеса комасације.
Највећи изазови с којима се сусреће спровођење комасације у сада важећем законодавном оквиру су свакако недостатак стручног кадра који спроводи сам поступак, што са собом повлачи дуготрајне и правно мањкаве поступке и немогућност ефикасног планирања финансирања комасација и утрошка новца на државном нивоу.
Из тог разлога, нови концепт подразумева централизацију спровођења поступака комасације кроз Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, али на такав начин да то не умањује ни улогу ни значај локалне самоуправе у процесу.
Већ на начин којим се пружа подршка локалној самоуправи, од којих многе имају завидне природне ресурсе, али због различитих околности имају мањак новца и стручног кадра за спровођење комасације, која по својој природи представља један од најсложенијих правних, геодетско-техничких и административних поступака које једна земља спроводи ће се, кроз централно тело које има главни задатак да спроводи и финансира процесе комасације на територији Србије, омогућити да локалне самоуправе добију за то стручне кадрове који имају искуство у спровођењу процедура комасације. Тако ће се значајно побољшати ефикасност тих процедура и, што је можда и најважније, омогућити трансфер знања спровођења комасације, што по садашњем закону није случај.
З. Делић
