Према поценама Уније послодаваца Војводине, у Србији тренутно ради око 30.000 страних радника, већином оних с нижим степено образовања, а запослени су у грађевинарству, по фармама и у угоститељству.
Председник Уније послодаваца Војводине Владимир Лалошевић каже за „Дневник” да тренутно у Војводини недостају мајстори скоро свих заната, од електричара и водоисталатера до заваривача и зидара Такође, фале и возачи аутобуса и камиона, трговци...
Лалошевић истиче да су дефицитарни и стручњаци у ИТ сектору, а најбрже би се могли запослити такозвани медиори, то јест средње искусни програмери.
Он наглашава да се недостатак радне снаге надокнађује увозом потребних. Тако данас на већим војвођанским пољопривредним газдинствима има све више радника из Индије и Непала, а грађевинари стижу из комшилука, Турске, Албаније…
За раднике из Србије свако лето је добра прилика да пронађу сезонски посао у иностранству, али, како каже Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије, због тога највише остају без радника наши сектори угоститељства и грађевинарства, којем недостаје радника и током целе године.
- Сектор угоститељства је у овом тренутку најкритичнији сектор - истиче за “Дневник” Јевтовић.
Додала је да, када је реч о Србији, највећа потражња је претходних дана била за берачима малина, док је сада послодавцима постало проблематично да нађу заинтересоване раднике. Одласком радника у иностранство на сезонски рад у угоститељству је, према речима Јевтовић, остало доста упражњених места у Србији и послодавци су, да им не пропадне сезона, понудили боље услове за рад.
Неки од добро плаћених послова у Србији, према речима Јевтовић, су и сви сектори у области грађевине, иако они нису сезонског карактера, будући да је у том сектору велики недостатак радне снаге и где се дневнице крећу од 50 евра па навише. Поред области грађевине, возачи аутобуса или комбија у току сезоне су, према речима Јевтовић, још једна област која доноси добре зараде.
Додала је да ће бити све више странаца у Србији, те да је и сам закон промењен јер се траже начини да се дефицит који постоји одласком домаћих запослених, надомести доласком странаца овде. Хрватска и Словенија су, поред Аустрије и Немачке, неке од уобичајених земаља које бирају наши сезонски радници, али, према њеним речима, има и оних који одлазе на Аљаску.
Ризик свакако постоји, нарочито у светлу свих догађаја који су се дешавали претходних година и то првенствено зато што радници одлазе код непроверених послодаваца, да на крају нису били исплаћени, било је ситуација где су постали жртве трговине људима, будући да радна експлоатација спада у облик трговине људима и да им се одузму пасоши те да не могу да се врате, каже Јевтовић, коментаришући ризике одласка на сезонски посао у иностранство.
Истакла је да је важно да сезонски радници који планирају одласак на сезонски посао у иностраство то учине преко лиценцираних агенција за посредовање како би се осигурали.
- Сви послови који су дефицитарни су они које послодавци тренутно пуно плаћају баш из тог разлога да би задржали људе овде и да би посао могао да им опстане - каже Јевтовић.
Када је реч о странцима који раде у Србији, Јевтовић каже да их има и са Кубе, да има доста кувара, конобара који долазе на основу Закона о запошљавању странаца у смислу да добијају боравишну радну дозволу. Процене су да је на овај начин терентно у Србији ангживано више од 500 Кубанаца.
Д. Мл. - Д. У.
