"Намера Секретаријата је развијање заједничке стратегије развоја тог воћа на подручју Војводине, које зузима све више површина у последњих неколико година, те је и састанак уприличен тим поводом сигнал да се жели разговарати с представницима произвођача малина ", казао је Вук Радојевић."Секретаријат је препознао значај гајења малина па је недавно објавио јавни позив који се делом односи и на добијање бесповратих подстицаја ради подизања противградне заштите бобичастог и јагодичастог воћа. Определили смо новац и за опремање хладњача, укупно 145 милиона динара, док мањи произвођачи окупљени око земљорадничких задруга, могу добити и више новца у односу на појединце."
По речима представника „Бачкопољских малинара” из Бачког Доброг Поља Бојана Пејића, чланови (произвођачи) више малинарских удружења у Војводини су одлучни у намери да цена малине буде иста за све у Србији, односно да траже да привређују под истим условима као у централном делу земље.
"Аконтна цена килограма малине у ужој Србији је 160 динара, а овде је од 120 до 130 ", навео је Пејић. "Све до 150 динара за произвођаче је неприхватљиво, односно чист губитак."Нагласио је да би цена требало да се креће од 180 до 200 динара да би се остварила зарада.
"На подручју Бачког Доброг Поља је око 180 хектара под малином, а у Војводини засади малина се простиру на око 1.000 хектара ", предочио је Пејић, и подвукао да се овде гаје сорте прилагођене равници, а то су пољске сорта полка и полана.
З. Делић
Радојевић: Цену одређује тржиште
Говорећи о цени малине, Вук Радојевић је казао да њу одређује тржиште, а не Секретаријат, али да на тржишту све иде ка томе да се вредност усклади с ценом у централној Србији.
"Гајење малина је у Војводини специфично у односу на централну Србију, где је берба при крају, док се у покрајини завршава тек у октобру. Сви показатељи сада кажу да је због суше принос знатно мањи од очекиваног", навео је Радојевић.
