А где смо ми…
ОВАКВЕ ЦЕНЕ БЕНЗИНА ТЕШКО ЈЕ ЗАМИСЛИТИ! У овој земљи је скоро “бесплатно”, док другде возачи дубоко завлаче руку у џеп
Цене горива широм света бележе толико велике разлике да су готово незамисливе возачима навикнутим на цене на европским бензинским станицама.
Иако земље полазе од истих међународних референтних цена нафте, коначна цена горива на бензинским станицама драстично се разликује од државе до државе.
Анализа заснована на најновијим подацима специјализоване платформе ГлобалПетролПрицес показује запањујућу разлику: најјефтинији литар бензина на свету кошта свега неколико центи, док најскупљи прелази три долара.
Када се погледа светски просек, литар бензина кошта око 1,5 америчких долара. Иза тог просека, међутим, крију се огромне разлике међу државама, које су последица пореза, акциза, субвенција, енергетске политике и властитих природних ресурса.
Пун резервоар за цену једне кафе
Најниже цене горива углавном имају државе богате налазиштима нафте, које истовремено снажно субвенционишу домаће тржиште. У тим земљама држава различитим механизмима одржава малопродајне цене далеко испод нивоа на који су европски возачи навикли.
Либија се налази на самом дну светске листе када је реч о цени бензина, са ценом од свега неколико центи по литру. Пун резервоар од 50 литара тамо тако кошта тек нешто више од једног долара.
Иран заузима друго место, такође са ценом од свега неколико центи по литру. Притом треба имати у виду да се субвенционисана цена у Ирану односи на првих 60 литара бензина купљених месечно, након чега је цена виша.
Венезуела је трећа на листи, а и тамо се цена литра бензина мери у свега неколико америчких центи.
У тим земљама долази се до готово невероватне ситуације – литар бензина може бити јефтинији од обичне флаше воде.
Међу осталим државама у којима је гориво изузетно јефтино налазе се Ангола, Кувајт и Алжир, који се такође налазе при самом дну светске листе цена бензина.
Међутим, такве цене имају и своју другу страну. Снажно субвенционисање горива представља велики трошак за државне буџете, док велике разлике у ценама између суседних земаља могу подстаћи и прекогранично кријумчарење горива.
На другом крају листе цене су вишеструко веће
На потпуно супротном крају светске листе налазе се богатије земље и подручја која зависе од увоза енергената, али и државе које гориво оптерећују високим порезима и акцизама.
Хонг Конг се већ годинама налази при самом врху светске листе цена бензина, па пуњење резервоара тамо возача може коштати вишеструко више него у већини других делова света.
За резервоар од 50 литара возач у једном од најскупљих делова света мора да издвоји више од 150 долара, док би за исту количину горива у Либији платио тек нешто више од једног долара.
Након Хонг Конга, међу најскупљим тржиштима налази се низ европских земаља. Данска, Холандија, Исланд, Швајцарска и Лихтенштајн традиционално се налазе међу државама у којима возачи плаћају високе цене бензина.
Цене се, међутим, мењају из недеље у недељу, па се мења и њихов редослед на листи. Оно што остаје јасно јесте да европске земље заузимају велики део врха светске листе најскупљег бензина.
А где је Хрватска?
Хрватска није међу најскупљим земљама света када је реч о бензину, иако хрватски возачи гориво плаћају знатно више него становници великих земаља произвођача нафте.
На европској листи Хрватска се налази испод низа западних и северних европских земаља. Скупљи бензин плаћају возачи у бројним европским државама, међу којима су Холандија, Данска, Швајцарска, Немачка, Финска, Француска и Италија.
Поређење са најјефтинијим тржиштима ипак најбоље показује размере глобалних разлика. Док се у Хрватској цена литра бензина мери у еврима, у Либији, Ирану и Венецуели цена се и даље мери у свега неколико америчких центи.
Зашто су разлике толико велике?
Огромне разлике на бензинским станицама нису само резултат трошкова производње и прераде нафте. ГлобалПетролПрицес наводи да су разлике међу државама пре свега последица различитих пореза и субвенција на гориво.
Све земље изложене су међународним ценама нафтних деривата, али након тога државе одређују сопствену пореску и енергетску политику. Управо зато иста основна сировина на крају може имати потпуно различиту малопродајну цену.
У земљама попут Либије и Ирана држава различитим облицима субвенција одржава изузетно ниске цене за становништво. Са друге стране, у европским земљама значајан део коначне цене литра горива чине порези и акцизе.
Висока давања на гориво државама обезбеђују буџетске приходе, али се користе и као део саобраћајне и климатске политике, којом се настоји смањити потрошња фосилних горива и подстаћи коришћење јавног превоза и других облика мобилности.
На основну цену горива додају се акцизе и порез на додату вредност, а у многим пореским системима ПДВ се обрачунава и на износ акцизе. Због тога порези и друга државна давања могу чинити веома велики део коначне цене коју возач плаћа на бензинској станици.
Блиц/Пословни.хр