„Нећемо имати бербу кукуруза јер је на свих 50 јутара отишао у силажу. Ту смо уштедели на берачу и комбајнирању, али рачуница сигурно неће бити иста јер је велики губитак у зрну. Куповаћемо концентровану храну, што једино и можемо, јер кабасту храну морамо имати нашу“, каже Милутин Граовац који је апсолвент на сточарском смеру на Пољопривредном факултету у Новом Саду, а определио се за останак у селу, где води имање заједно са родитељима.
Сада је неизвесно да ли ће прилике на говедарској фарми моћи да бар донекле “испеглају” изостанак бербе кукуруза. На фарми породице Граовац су са поменутих површина под кукурзуом спремили преко 60 вагона силаже, јер је тако праве да је буде преко целе године, па чак и да претекне. Посао на спремању силаже потрајао је 12 дана.
„Већ смо и отворили први силос који смо напунили. Луцерку имамо на 20 јутара, прве две кошње су биле солидне, трећа и четврта јако лоше, али имаћемо је довољно јер је претекло од лане“, своди биланс млади домаћин.
На фарми је око 30 крава, с тим да су 25 на мужи а остале су засушене, остало су телад, јунице и товна јунад. Млекари “Имлек” у Суботици месечно се испоручује око 17.000 литара млека. Потомство од музара остаје на фарми, па се мушка телад тови а женска углавном остају за даљу репродукцију. Годишње се утови до 20 бикова, а Милутин вели да је садашња цена од 1,9 до два евра за килограм задовољавајућа, поготово што држе сименталце који су цењенији и постижу за њих добру цену код купаца са југа Србије.
Цена млека које са фарме Граовац постижу је 34 динара, поправила се за два динара у односу на претходни период, зато што имају уговор са млекаром да шест месеци касне за просечном ценом у ЕУ, која је тренутно 36-37 динара
„У тову јунади је јако дуг период улагања, али тренутно се исплати, имајући у виду да смо пре пет или шест година за килограм живе ваге добијали 1,25 евра, тако да знамо и за много горе. Чекамо субвенцију за ову годину од 25.000 динара по матичном грлу, која још није исплаћена. Било је обећања да ће се исплатити почетком прошлог месеца, а с обзиром да нас следује за преко 30 грла то је озбиљан новац који би нам добро дошао за улагања у јесењу сетву, јер све морамо одмах да платимо готовином“, појашњава Милутин.
Млади фармер из Велебита сматра да предложено повећање премије за млеко са седам на 10 динара значајно може да утиче да се стање у млечном говедарству поправи, али још не види ефекте референтне лабораторије у Новом Саду која је почела са радом, поготово што су били чак задовољни радом лабораторије у Суботичкој млекари са којом успешно сарађују.
Цена млека које са фарме Граовац постижу је 34 динара, поправила се за два динара у односу на претходни период, зато што имају уговор са млекаром да шест месеци касне за просечном ценом у ЕУ, која је тренутно 36-37 динара.
Милутин је уверен да, ако се испоштује тај уговор, цена млека је перспективна и има наде да ће се повећати можда већ крајем године. За похвалу је, каже Милутин, што “Имлек” и млеко и премију исплаћује на време.
„Није све баш толико црно у аграру, држава се бори колико може, али требала би неке приоритете да издвоји, јер од пољопривреде живи значајан део популације. Многи живе директно од две-три кравице. Истина, ми имамо мало више, али мала газдинства су најугроженија. Уз премију из државне касе цена млека није лоша, али мислим да заслужујемо више пошто је пољопривреда увек морала да одржава социјални мир у овој држави.
Сав кукуруз отишао у силажу Фото: Милорад Митровић
Мислим да је време да мало треба да нам се и врати. Ми желимо само мало да нам се врати, не мора толико колико је пољопривреда до сада износила на својим плећима. Не би било у реду да подстицаји који се дају попију и поједу јефтино млеко и други пољпривредни производи. Поздрављамо одлуке државе да се субвенционише набавка машина, куповина матичних стада, системи за наводњавање и друга улагања. Све је то лепо, уколико би могло да се искористи. Треба произвођачима поштено платити млеко да они имају пара чиме понуђено да искористе. Џаба подстицаји ако људи преживљавају и немају средстава да улажу у ново, да унапређују газдинства“, сматра Граовац.
Он мисли да би рад референтне лабораторије могао бити експедитивнији и да се више понашају домаћински, да треба да истраже тржиште, да фармере питају шта их тишти, односно да рачунају да ће годинама радити са фармерима, а не да само рутински одрађују посао за своју плату.
„Опредељење је да останем и привређујем на пољопривредном газдинству. Када сам уписивао факултет нисам баш тако мислио, јер некако сви као млађи маштамо да има посла и лагоднијег живота у граду. Међутим, сада је већ све некако дошло на своје и све мање видим себе на неком другом месту или у граду. Останак на селу је најбоља одлука, поготово што сам се недавно оженио изабраницом, Јудитом Гуташи из Кањиже, и чекамо принову“, каже Милутин Граовац.
Милутин и отац му Ђорђе Граовац, на истом грунту у Велебиту воде два пољопривредна газдинства, бавећи се заједно ратарењем на 90 катастарских јутара, које је подређено обезбеђењу довољно сточне хране за краве музаре и тов јунади, са око 90 грла, јер дугорочно опредељење им је да тржишту као финалне производе испоручују млеко и товну јунад.
Милутинов отац Ђорђе, када се уверио да син види будућност у пољопривреди и на селу, одлучио је да му препусти половину имања и да раде ортачки.
Милорад Митровић
(Текст је део пројекта који је суфинансиран од стране Општине Кањижа. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Општине.)
