Призводњом дувана у Кукујевцима баве се Славонци који су се доселили у Срем, јер су у томе имали искуства. За разлику од већине, Ненадова породица приспела је у Кукујевце пре 24 године, и иако се дуваном раније није бавила, покренула је производњу и није се покајала.
- Узгојем дувана је почео да се бави мој покојни отац на наговор комшија и пријатеља који су “вирџинију” узгајали у Славонији и Подравини, где су раније живели. Отац се никада до тада није бавио дуваном, тако да је за нас то била велика непознаница, ја чак никада у животу нисам ни видео биљку дувана, а сада га узгајам на 22 до 23 хектара, а у два газдинства радимо заједнички брат и ја и укупно обрађујемо око 90 хектара – сазнајемо од Ћулибрка.
Већ на први поглед види се да је газдинство породице Ћулибрк на чврстим темељима, све захваљујући томе што се доста ради породично, а у време бербе дувана ангажују се сезонски радници. Браћа Ненад и Ранко Ћулибрк раде заједно, али не живе заједно, него свако има своју кућу. Поред дувана који је на првом месту, у сетвеној структури су соја, пшеница и кукуруз.
У време посете газдинству Ненада Ћулибрка у брању “вирyиније” ангажовано је 12 сезонаца из Бујановца, које предводи Демир Денај. Иста бригаде сезонаца са југа Србије код Ћулибрка бере дуван и ради на сезонским пословима већ девету годину. Устаје се рано и у брање листа креће у пет сати, па је већ до осам сати за росе убрано толико да се попуни једна сушара, па тако из дана у дан скоро четири месеца, колико потраје берба. Она је увелико одмакла, јер је ове сезоне започела 29. јуна, раније него што је уобичајено, због суше и неповољних временских прилика.
На предлоге да се ангажовање сезонских радника у пољопривреди стави у легалне токове и они остварују радни стаж и пуну заштиту, домаћин из Кукујеваца је категоричан да је први за то да се та област уреди, и не само то, него да све буде на свом месту у нашој земљи.
- Радио сам пет година у општини у Шиду, упућен сам и знам неке ствари. Из моје тачке гледишта као послодавца, јесам за то, али те предлоге требало би конкретизовати. Све би морала да прати наша финансијска страна, да не би само испало да се нама повећавају трошкови и стварају додатне намете, а с друге стране то није адекватно покривено из наше зараде која треба да поднесе те издатке. Држава би могла на неки начин да стимулише да се крене у ту причу, можда из средстава из државне касе којима се подстиче запошљавање. Држава иностраним инвеститорима за отварање сваког радног места издваја више хиљада евра, па би било логично да се и нама олакша, да се терет прерасподели, како озваничење рада сезонаца не би било само на наш терет или на уштрп њихових надница – сматра Ненад Ћулибрк.
- Чак и дуван, биљка која подноси високе температуре и недостатак падавина и влаге, погођен је дуготрајном сушом и тропским врелинама, тако да ће принос бити умањен за 20 до 30 посто, већ у зависности од парцеле до парцеле – указује Ненад Ћулибрк. - Киша коју смо сада добили је добро дошла дувану, јер може још да искористи влагу коју је добио, пошто берба траје до половине октобра, док је за остале културе прилично касно да се стање значајније поправи. Код соје и кукуруза бићемо задовољни ако будемо имали половину уобичајених приноса. Пшеница нам је на 14 хектара лепо родила, седам до осам тона по хектару, мању количину смо продали у жетви и остало оставили на лагеру, чекамо бољу цену и када будемо морали да је продамо када затребају паре, за улагања у јесењу стеву и плаћања аренде за земљу коју узимамо у закуп.
Два газдинства породице Ћулибрк располажу са 15 хектара властите земље, тако да већину њива које обрађују узимају у закуп. Цена закупа земље у атару Кукујеваца и околини је прилична, зато што су атари релативно мали, а наш домаћин објашњава да се доста млађих људи бави пољопривредом, тако да има потражње и конкуренције. По хектару оранице аренда је у просеку око 500 евра.
- Скупу аренду могу да поднесу дуван, повртарске и друге интензивније културе, када су околности у производњи нормалне и солидно роди, да би се покрили трошкови и преостало добити, да можемо од тога живети. Овако, у години као што је ова, неминовни су нам минуси на већини усева. У односу на друге културе дуван је најпрофитабилнији, зато га и узгајамо, без обзира што тражи доста ангажовања радне снаге, доста улазака механизације у њиве под “вирџинијом”. Не може се поредити посао на неговању пшенице и кукуруза, јер у сезони трактор у дуван улази и 50 пута, за разлику од класичних ратарских култура где се улази три до пет пута – предочава Ћулибрк.
Жути лист боље подноси сушу и скупу аренду, јер је производња профитабилније него друге културе, међутим, у узгоју дувана потребно је доста вредних руку, од заснивања расада под пластеницима, расађивања и неговања усева, па до брања последњег листа.
- На производњи расада су ангажовани углавном чланови наше две породице, уз мало додатне радне снаге, која се ангажује за изношење на њиве и расађивање, међутим, највећа потреба за радницима је у сезони бербе. Дуван се бере из дана у дан, радници су потребни и за заламање цвета и паковање сувог листа. Трошак за сезонску радну снагу је прилично велик, поготово што се ангажују радници који нису одавде, него долазе са југа Србије, па има трошка за њихов смештај, али они коректно одраде послове и поштено зараде сваку надницу. Висина сатнице или наднице није иста за све послове, јер се неки уговарају по сушари, а неки по сату. Комбинујемо како одговара нама и људима које ангажујемо. У суштини та сарадња је добра, налазимо заједнички језик, што потврђује и чињеница да иста екипа код нас долази већ годинама. Они знају посао, добро и коректно га одрађују – каже Ћулибрк.
У газдинствима породице Ћулибрк приноси сувог листа су солидни. Ненад уверава да су углавном имали родне године, јер када се добро и на време одради агротехника, постизали су од две до 2,3 тоне жутог листа по хектару, задовољавајућег квалитета. За сада нису размишљали о наводњавању, него све постижу у сувом ратарењу, јер улагање у заливни систем је озбиљна инвестиција, али Ненад вели да ће, ако суше буду учестале, морати и о томе да размишљају.
Породица Ћулибрк од када је започела производњу “вирџиније” добру сарадњу остваривала је са Дуванском индустријом АД “Сента”, а након приватизације то се наставило са компанијом Јапан тобако интернешенел (ЈТИ).
- Задовољни смо сарадњом јер стручно и материјално прате производњу фармера. Максимално нас испоштују у заштити, када је најпотребније авансима прате издатке које имамо за сезонску радну снагу. Најважније је да су односи са компанијом ЈТИ коректни, што је веома битно за дугорочну сарадњу за коју смо опредељени. Добро се познајемо и стручни људи из ЈТИ - а знају шта од ког произвођача могу да очекују. За нас у производњи дувана најважније да су пласман и исплата сигурни, али ће због умањеног приноса услед суше ове сезона рачуница бити неповољнија у односу на претходну годину – каже Ненад.
Текст и фото: Милорад Митровић
