- Берба јабука се отегла мимо свих очекивања, јер када су око 17. септембра сигнализирали да их можемо брати, имали смо тако кишовито време рецимо да су за за три недеље берачи могли у воћњак само девет дана. Никада тако дуго није трајала берба јабука јер смо тек средином новембра завршили посао - констатује Јене Шерфезе.
Засади јабука на имању газдинства Шерфезе, а и код других ове сезоне баш су били непредвидиви, јер у пролеће су овдашњи воћари у први мах били уверени да им је мраз јабуке “обрао” у цвету, али се касније испоставило да је род био изнад свих очекивања.
- Користили смо уобичајене препарате који регенеришу овакве стресове код јабука, али не знам како се то догодило, да је родило више него што смо икада убрали, мада квалитет није баш најбољи, баш због мраза. У време када смо секли цветове, сви су били црни изнутра и тада смо мислили да јабука ове сезоне неће бити, али на крају испало је да је пуно јабука ипак остало на гранама - каже Шерфезе.
На тржишту је слабија потражња јабука, а ове јесени сезонске јабуке се продаје на велико за 22 до 30 динара килограм, а Јене Шерфезе још чува квалитетније јабуке. Додуше мање количине квалитетнијих јабука Јенеова супруга Ерика продаје на кањишкој пијаци за 80 динара, док онима који их купују ради препродаје на домаћим пијацама, зависно од квалитета, продају за 50 до 60 динара.
- Било би боље да се неко организованије бави откупом и да се постиже осредња цена која је рентабилна за произвођаче. Ми смо дошли до закључка да нам више не вреди бавити се производњом јабука. Одлучили смо да ћемо ове зиме искрчити седам јутара засада јабука јер немамо други излаз. Немају се коме продати засади, пошто нема младих произвођача који су заинтересовани, па ћемо када искрчимо јабуке на већини те површине подизати засаде зове. Претпрошле зиме смо већ искрчили четири јутра под јабукама тако да смањујемо производњу овог воћа и форсирам производњу зове којом се бавим већ скоро две деценије и која се добро показала - процењује Шерфезе.
У газдинству породице Шерфезе и у овој сушној години су се добро показале алтернативне воћне врсте, као што су мушмула и зова која је достигла изузетно добру цену.
- Зову смо ове сезоне продавали за 110 динара килограм, што је више него дупло у односу на цену који смо постигли прошле године. Не знам да ли је пандемија короне или нешто друго утицало на то, пошто зова као антиоксиданс има добру примену међу обичним људима и вероватно за фармацеутску индустрију и медицинске потребе. Потражња се повећала, па ми и даље повећавамо површине. Међутим, сада смо у таквој ситуацији да су нам стари засади зове на два хектара зрели за искрчити, док код млађих засада које подижемо још треба чекати да доспеју на пун род - објашњава Шерфезе.
Суша је ове године доста умањила род зове, али квалитет је био добар, а повољна откупна цена је надокнадила оно што је однела суша у старим засадима...
- Сагледавамо шта је рентабилније, па се преоријентишемо полако на зову, која нам тренутно највише обећава. Изискује најмање посла и најмање има улагања за препарате за прскање у производњи, а једино је треба орезивати, али не условљава потпорне стубове и жице, него се гаји као стабло или као жбун. Роди колико и винова лоза, у просеку постиже откупну цену као грожђе и ове сезоне постигла је дупло већу. Код бербе треба имати довољно сезонске радне снаге, а ми хвала богу још их имамо јер негујемо коректан однос према њима - вели Шерфезе.
Мушмула је и даље атрактивна, а суша није утицала на род, плодови су чак крупнији и квалитетнији него лане. У раније подигнутом засаду од око 200 стабла, она која су искрчена због напада ервиније, Шерфезе је одлучио да надокнади и подмлади.
- Не могу да кажем шта је утицало и помогло да род мушмуле буде добар, али је евидентно да парцела где је посађена такве је конфигурације да се добро борила са сушом. Мушмула има солидну цену и на кањишкој пијаци се продаје за 150 динара по килограму, док је како сам обавештен на београдској кванташкој пијаци 160 до 180 динара на велико. Због својстава које има продаје се добро на домаћој пијаци и има потражње из суседне Мађарске - каже Шерфезе.
Жуте дуње су такође донеле род изнад очекивања, уз добар квалитет јер су са нешто више од једног хектара касно бране Шерфезе прича да имају сталне купце из околине Врбаса који су и ове сезоне куповали по више тона за производњу све траженије ракије дуњеваче, али је на лагеру још за продају остало око три и по тоне.
Шерфезе констатује да се овдашњи виноградари не могу жалити, јер је род грожђа веома доброг квалитета и код стоних и код винских сорти и има изузетно добру сласт. Он је малим и великим купцима продао сав род, при чему су винске сорте продаване за 50 до 60 динара за килограм. Поред разноврсних засада под воћем и виноградима Шерфезе има и осам јутара оранице, али их издаје у закуп, не за новац, него за стајско ђубриво које користи за побољша квалитет земљишта у воћњацима и виноградима.
Милорад Митровић
Фото: М. Митровић
