Одрживим оснаживањем конкурентности пољоприврендих газдинстава и предузетника укључивањем биљних врста или развојем нових производа са великом додатом вредношћу баве се стручњаци из Србије и Мађарске у оквиру пројекта прекограничне сарадње.
У фокусу пројекта “Конкурентна одрживост пољопривредних предузећа кроз развој нових производа са додатом вредношћу на бази алтернативних бољних врста”, у оквиру ИПА програма који се финансира средствима ЕУ, са наше стране су спелта, конопља и сирак, а са мађарске стране зачинска паприка, легуминозе и слатки кромпир батата. Са наше стране партнери у пројекту су новосадски Пољопривредни факултет, Фонд “Европски послови” АП Војводине и Удружење баштована из Сенте, а из северног суседства Национални агроистраживачки и иновативни центар Мађарске, Центар за истраживање житарица и Фонд “Лавина” из Сегедина. Менаyер пројекта др Ласло Ленђел из Сенте указује да су искуства сагледавана кроз екпериментална поља ових алтернативних биљних култура која су приказивана у Новом Саду и околини Сегедина, размењивали студенти, млади истраживачи и оплемењивачи.
- За оне који хоће да се усавршавају и баве овим алтернативним биљним врстама градиво ће се припремити у дигитланој форми, а биће издата и књига рецепата јела која се справљају од тих алтернативних биљака - најавио је Ленђел.
При завршетку пројекта се заинтересованим пољопривредним газдинствима и предузетницима универзитетски професори држе предавања о узгоју алтернативних биљних врста, па је такав скуп у петак уприличен у Сенти, уз учешће стручњака са Пољопривредног факултета у Новом Саду. На значај, технологију производње и перспективе гајења сирка за зрно указао је др Ђорђе Крстић, да је конопља биљка наше прошлости и будућности предочио је др Горан Јаћимовић, а асистент на новосадском Пољопривредном факултету Душан Дунђерски представио је производњу спелте у конвенционалним и органским системима ратарења.
Алтернативне биљке за нас нису ништа ново, указује професор др Ђорђе Крстић, међутим, индустријализацијом која се десила, изгубили смо их са наших њива...
- Сирак за зрно је тако алтернативна биљна врста потенцијална замена за кукуруз, али је у пет најважнијих биљних врста на свету. Предност сирка за зрно у односу на друге културе је велика толерантност према суши и високим температурама, мања пробирљивост у погледу типа земљишта и скромнији захтеви за биљним хранивима. Од десет најзаступљенијих биљних врста које једемо или користимо, пет или шест су из фамилије траве, међу њима је и сирак. У свету се гаји на 44 милиона хектара, од тога 65 посто у Африци, а код нас се на 2.500 до 3.000 хектара гаји углавном сирак метлаш - предочава Крстић.
Сирак који се узгаја за зрно код нас није заступљен, али према мишљењу Крстића, не значи да неће бити заступљенији у наредном периоду, јер има исте хранидбене вредности као кукуруз. Рентабилно га је гајити тамо где кукуруз и сирак дају исте приносе, при чему треба имати у виду да код неповољних услова сирак за зрно даје веће приносе.
Золтан Мучи из Торњоша је сирак као крмну биљку почео да узгаја зато што се бави сточарством, првенствено товом свиња, јер није био задовољан квалитетом и ценом сточне хране коју је набављао од других.
- Хтео сам да се бавим производњом којом ћу бити задовољан и постизати боље резултате, за шта је било неопходно да прихватим препоруку стручњака - каже Золтан Мучи. - У сетвеној структури газдинства 30 посто заузима крмно биље, гледам да добро осмислим плодоред и сматрам да сам боље припремљен од других газдинстава, па немам проблема где ћу род са тих парцела да држим. Са добрим планом може се постизати јефтинија производња и могу рећи да сам у коришћењу зрна сирка у исхрани стоке задовољнији него коришћењем кукуруза.
Спелта неоправдано запостављена
Спелта је као житарица неоправдано запостављена, иако је њена производња знатно рентабилнија од пшенице, сматра Душан Дунђерски са Пољоприврендог факултета у Новом Саду. Сада је махом заступљена у органској производњи хране, а у Србији нема званичних података на којим површинама се узгаја.
Производња спелте је знатно профитабилнија у конвенционалној производњи у односу на пшеницу, иако су приноси и преко два пута већи код пшенице. За килограм спелте постиже се цена од једног евра, што је пет пута више него за пшеницу. Дунђерски указује да су варијабилни трошкови на страни спелте, где додуше семе јесте скупље, али у органској производњи нема употребе минералних ђубрива, пестицида и другог. У неповољним годинама спелта врло често премашује приносе пшенице. Наша једина сорта спелте је “Нирвана”, али су заступљене сорте из Швајцарске и Мађарске.
- Када се подвуче црта, добија се око четири пута бољи бруто финансијски резултат код спелте у односу на пшеницу - предочава Дунђерски.
Да код нас нема тржишта зрна сирка преодчава и др Ђорђе Крстић, али када се оно “прогура” кроз тов стоке сигурно да постоји могућност за постизање бољих ефеката кроз прилагођавање плодореда, унапреређење технологије и повећање производње.
- Једна је рачуница када је праве пољопривредни произвођачи, а друго је када као стручњаци правимо теорију оптимума. Ми то предајемо књишки, како је то у идеалним условима, друго је када дођете на њиву и то производите, а свака година је посебна, због тога је неопходна размена искустава. Данас је скупа производња и пољопривредници иду на теорију максимума, да што више уложе без много великих изненађења и да ту нађу рачуницу у производњи. Када год пољопривредне произвођаче питате за рачуницу, сви беже од одговора, а и било где у свету ћете ретко када добити прецизну калкулацију. Сви то имају негде у глави, знају где има рачуница а где не, али немојте питати колико шта кошта и колика су улагања. Кажу, важно је да “још увек нисам пропао” - указује Крстић.
Милорад Митровић
