Ова економска година, као ретко која, ишла је наруку пољопривредницима, јер од жетве па све до недавно цене кукуруза, пшенице и соје су стално расле. Зато сада земљорадници са полетом крећу у ново сејање, надајући се да у погледу цена неће бити непријатно изненађени када буду скидали нови род, већ да ће ценовник, ако не надмаши ову економску годину, бар остати на садашњем новоу.
Тренутно је на тржишту слабија потражња, па су и цене кукуруза, соје и пшенице мало ниже. Али то не значи да се не тргује. Кукуруз нам је најзначајнији, јер га сејемо на близу милион хектара и у свету смо познати као велики извозници.
Директорка Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица „ Жита Србије” Сунчица Савовић каже за “Дневник” да имамо на залихама 1,2 милиона тона.
–У 2020.години остварен је велики успех, јер смо поставили рекорд у историји извоза, када је извезено 3.637.973 тоне кукуруза из Србије –изјавила је директорка Савовић. - Од почетка економске 2020/21 године за кукуруз (октобар 2020.) из Србије је извезено око 2.100.000 тона. Очекиване количине које имамо за извоз у периоду април-септембар су на нивоу од највише 1,2 милиона тона, што ће вероватно бити и остварено, имајући у виду да закључени термински уговори за период април-мај износе око милион тона.
По речима директорке, у наредном периоду од брзине извоза зависиће цена, а од количине извезене робе завршне залихе.
- Највеће количине нашег кукуруза извезене су Дунавом преко Румуније за земље Азије и Африке (Јужна Кореја, Израел, Египат, Турска, Алжир, Либија, Либан, Судан, Јордан…), чак и Северне Европе, од чега највећим делом у Шпанију, Португал, Белгију, Холандију. Следећа дестинација по извезеним количинама кукуруза је Италија, а затим земље региона: Македонија, БиХ, Албанија, Бугарска, Црна Гора…
И пшенице имамо на залихама
Пшеницу смо посејали у октобру прошле године и њу ћемо прво жети али тешко ко може, каже директор „Житоуније” Здравко Шајатовић, да наведе колико још имамо жита за продају. Шајатовић сматра .да нам је жита остало непродатог сигурно више стотина хиљада тона и да имамо вишка изнад домаћих потреба. Према подацима из Житоуније, пшенице смо од јула 2020. године до фебруара ове године извезли 430,000 тона, а брашна 77.696 тона нашим највећим и традиционалним купцима: Македонији, Црној Гори и БИХ. - Тона брашна коштала је од 220 до 240 евра, али се продавало и испод 220 и изнад 240 евра по тони –навео је директор Шајатовић. - Месечно смо, у просеку, продавали по 10.000 тона ове намирнице, премда је пре неколико година месечни извоз био двоструко већи.Килограм пшенице јуче је коштао на берзи у Новом Саду 21,5 динара
Цена кукуруза октобар 2020. - март 2021.година, навела је, кретала се на ФОБ-у дунавске луке од 130 до 205 евра по тони. Јуче је килограм кукуруза без ПДВ на Продуктној берзи Нови Сад коштао 22,5 динара.
Соје је, наглашава диекторка Сунчица Савовић, остало још око 160.000 тона. - Од жетве соје до краја марта извезено је око 140.000 тона. Највећа количина соје извезена је за Русију, затим Немачку, Мађарску, Аустрију и Холандију, а од земаља региона у Македонију, Црну Гору и Хрватску. Према подацима којима располажемо у Удружењу, на располагању за извоз имамо још око 160.000 тона соје, а да и комплетна домаћа потрошња буде покривена у потпуности. На ФОБ-у цене соје не пратимо – рекла је директорка. - Али на Продуктној берзи Нови Сад соја је вредела 66,5 динара без ПДВ.
З. Делић
