У Чалми постоји откупно место, али удруживањем би се могло више постићи јединственим наступом пред великим извозницима, индустријом и државом, сматрају повртари.На подручју Чалме, Дивоша, Свилоша, Манђелоса, Ердевика… овог пролећа посејано је око 50 јутара парадајза и род би требало да тежи бар 200 тона.
Произвођаче може охрабрити, како се чуло, то што парадајзом почињу да се баве млади људи у намери да од њега остваре егзистенцију и будућност.Произвођачи истичу и да им улагање у посао квари и клима пошто су из године у годину времске (не)прилике све мање наклоњене пољопривреди на отвореном простору па је са скупа поручено да без осигурања усева не вреди кретати у бизнис.
– Нема лека против ћуди времена па је само у осигурању рода спас јер у случају климатских неприлика повртари могу да наплате штету од осигуравајућих кућа – каже Зоран Требовац. Он, како каже, сав род прода на кванташким пијацама, и да ове године цена парадајза иде наруку великим произвођачима. Тренутно је килограм парадајза на велико 30 и 35 динара, а пре недељу дана могао се продати и за 80. Лане је у ово доба на велико био јефтинији, коштао је 20 и 25 динара.
Кувани парадајз по старој цени – 110 динара
Већ пет година кувани парадајз је 110 динара литар, па прерађивачи парадајза кажу да би толика цена требало да буде и ове јесени и зиме.
Што се тиче цене свежег парадајза, она није ни изблиза као пре десетак дана, када је килограм био изнад 150 динара: сада се може купити, бар је тако на новосадским пијацама, за 80 и 90.
Домаћин скупа био је Зоран Чавић, који сади парадајз већ 20 година и има заокружену производњу. У кућним условима кува, цеди, налива у флаше и продаје.
– Неки купци дођу, а некима носим – казао је за „Дневник” Чавић, наводећи да сада у послу он и супруга имају помоћ од сина и снахе. – Сваке године имамо између 15.000 и 20.000 литара парадајза и без проблема се све прода јер свако домаћинство годишње потроши бар 15 литара куваног парадајза. Он је у том бизнису све постигао самостално, купујући сваке године понешто од опреме за прераду. Сада има регистровану робну марку „Фрушкогорац” и задовољан је како посао иде.
З. Делић
