Није реткост да птице десеткују приносе, што се и догодило у селу Глогоњ, надомак Панчева, када су вране направиле значајну штету на засаду купуса и карфиола вадећи из земље комплетна стабла младица. Како каже Јан Бабка, из Истраживачко – развојног института „Тамиш“ у Панчеву, овај проблем није нимало „наиван“.
Бабка истиче да је ипак најгоре у току пролећа, када птице праве највећа оштећења и то у деловима ратара где има шумарака и дрвећа, јер се ту оне уобичајено гнезде.
– На територији јужног Баната врло често буде пресејавања, чак и вишеструког пресејавања на истој парцели, најчешће код кукуруза и сунцокрета из једног простог разлога. Птице, поготово вране које тумарају и праве најзначајније штете, се у то време гнезде и лежу младе па им је потребна огромна количина хране. Када има биљака у ницању на парцелама, то им је најближи и најлакши начин да дођу до енергије и тада су доста агресивне – истакао је Јан Бабка за Добро јутро.
Како каже поред врана, има доста и дивљих голубова, голубова гривњаша. Осим штете на биљкама, проблеме праве и на друге начине.
– Такође праве оштећења на заливним системима кап ко кап. Када немају довољно воде, није одавно пала киша или нема најближих водотокова, вране буше црева за наводњавање да би пиле воду. Птице у току скидања сунцокрета када је он зрео, умеју да направе на одређеним површинама, поготово близу насеља и пошумљених површина, значајне штете тако што једу сунцокрет и смањују принос – рекао је Јан Бабка.
Поставља се логично питање, како пољопривредни произвођачи могу да се изборе?
– Ранијих година је једна активна материја одбијала птице и доста успешно решавала проблем, међутим она је данас забрањена, није у употреби и нема је више на тржишту, тако да људи једноставно немају другог избора него да пресејавају. Такође, доста врста птица, на пример вране, спадају у заштићене врсте те је забрањено њихово убијање, лов и одстрел – рекао је наш саговорник и нагласио да је у питању велики проблем јер нису у питању мале површине, а механичке мере у овом случају немају ефекта.
– Постоје механичке мере, међутим вране, као врло интелигентне животиње, брзо навикну на исте. Чак и када су плински топови у питању, који пуцају у одређеним интервалима, вране тачно знају када ће да опали тај топ и оне у том моменту побегну, а када топ опали оне се опет врате. Тако да ту неког великог ефекта нема- закључио је Бабка.
Тања Пролић
(Добро јутро)
