Они ће моћи да продају на свом кућном прагу, дакле, уколико, на пример, имате производњу млека и хоћете да правите сир, моћи ћете то на свом кућном прагу да радите само уколико уђете у регистар, појаснио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић и додао да ће држава помоћи ту регистрацију, цео тај процес, да људи буду релаксиранији.
Пољопривредници ће моћи да продају на својим газдинствима или да директно шаљу на кућне адресе потрошача и јаја, рибу, воће и поврће које сами производе. Реч је о директној продаји, чиме би пољопривредници требало да изађу из сиве зоне пословања и на тај начин потрошачима без зазирања од инспекције понуде традиционалне производе.
По прописима, произвођачи ће бити директно одговорни за безбедност и квалитет хране и мораће да испуне ветеринарско-санитарне и опште услове хигијене намирница.
Међутим, неће морати да уводе систем ХАЦЦП, односно принцип анализе опасности и критичних контролних тачака производње. Биће у обавези да најмање два пута годишње контролишу узорке намирница.
Представљајући нови правилник у Сремској Митровици, министар Недимовић изјавио је да ће премија за млеко у наредној години остати иста као и у 2017. па ће се млеко плаћати седам динара по литру.
Најавио је да ће од 2019. године, када Национална лабараторија за млеко буде акредитована и у потпуности оспособљена за рад, млеко бити плаћано на основу квалитета.
Мали произвођачи биће уписивани у посебан регистар не само због контроле Ветеринарске инспекције већ и због тога што ће имати олакшане услове пословања.
Произвођачи млека ће имати ригорознији надзор јер ће морати једном квартално испитивати сирово млеко на укупан број бактерија.
Живинари ће једном годишње имати обавезу контроле меса на присуство салмонеле.
По објашњењу Тамаре Бошковић из Управе за ветерину, никада и није било забрањено продавати сирово млеко с кућног прага.
Знамо да се то и до сада дешвало, али је сада и прописима уређено, објаснила је Тамара Бошковић.
Како је додала, тиме су произвођачи добили већу одговорност. Намирнице морају да буду здравствено исправне, а дозволу за продају ће имати само они који имају сопствену производњу. Хигијена ће морати да буде по задатим стандардима, а животиње здраве.
Она је додала да је циљ да се традиционална производња у малим газдинствима стандардизује и произвођачима олакша освајање тржишта, али и да се задовољи све већа потреба купаца за домаћом храном.
Иначе, у доношењу тог новог правилника Министарство пољопривреде, у сарадњи с произвођачима, користило је искуства Аустрије, Француске и Мађарске, у којима се показало да је то био добар подстицај за мале произвођаче да развију традицоналну производњу на својим газдинствима.
До тада, они углавном нису успевали да парирају великим произвођачима због недостатка капитала да уведу и испоштују ригорозне стандарде производње у Европској унији.
Љ. Малешевић
