и изађу из сиве зоне, изјавила је министарка пољопривреде Снежана Богосављевић.
"До сада физичка лица нису могла легално да буду укључена у производњу и промет ракије. То ће моћи да ураде без компликоване процедуре", рекала је министарка у Скупштини Србије образлажући предлог закона.
Предложени закон дозвољава промет јаких алкохолних пића између свих субјеката на тржишту када је јако алкохолно пиће и дестилат предмет даље дораде и прераде.
По садашњем закону производњом и прометом ракије могла су да се баве само правна лица односно регистроване фирме, док нови закон предвиђа да регистровано сеоско домаћинство може легално да пласира ракију на тржиште, али посредством неке фирме која се бави дорадом и предадом ракије.
Према речима, министарке, нова законска решења су усмерена ка поједностављивању правила за регистрацију произвођача и саму производњу.
Произвођачи јаких алкохолних пића у Србији убудуће ће моћи да се баве том делатношћу уз једноставније услове и мање трошкове, као и да буду конкурентнији на страним тржиштима.
Богосављевић - Бошковић је истакла да ће физичка лица моћи легално да искористе своје потенцијале за производњу ракије и тако да допринесу привредном развоју Србије.
Закон предвиђа либерализацију услова за производњу јаких алкохолних пића, што ће довести до смањења трошкова производње и самим тим до повећања броја регистрованих произвођача.
Физичким лицима ће бити омогућена производња сировина за јака алкохолна пића, при чему ће само регистровани произвођач моћи да пласира на тржиште јака алкохолна пића за непосредњу људску потрошњу.
Министарка је истакла да скоро свака кућа у руралној средини у Србији има воће и прави ракију, као и да се највише прави шљивовица.
Према њеним речима, регистровани произвођачи су ове године произвели 22,5 милиона литара воћних ракије, а највише у расинском и шумадијском оругу.
Како каже, укупне површине под засадима воћа у Србији износе око 169.000 хектара, са просечном производњом годишње од око 1,5 милиона тона воћа, а прво место заузима шиљива са 39,5 милиона стабала која се узгајају на око 78.000 хектара.
Она је рекла да засади шљиве чине око 46 одсто од укупне површине свих воћних засада, да производња шљиве износи на годишњем нивоу 400 до 450 хиљада тона, као и да се чак 75 одсто употреби за производњу ракије.
Богосављевић - Бошковић је навела да Србија има дугу традицију у производњи ракије и да, на пример, има аутохтоне врсте шљиве - драгачевку, пожегачу, црношљиву и друге, али и савремене попут чачанске родне, чачанске лепотице...
Она је казала да, на пример, популарна шљивовица највише производи у Западној Србији, док је Источна Србија позната по траварицама, а Војводина по дуњевачи и кајсијевачи.
"Желимо да помогнемо малом произвођачу, да остваре приход, овај закон уводи и правила која су прецизна и јасна када је реч о географској ознаци тако да ће српска ракија бити препознатљивија на тржишту и бити равноправан такмац са ракијама у окружењу", рекла је министарка новинарима.
Она је истакла и да се уводи јединствена категоризација јаких алкохолних пића, са 47 катоегорија, као и нова правила декларисања.
Министарка је изразила очекивање да ће велики број физичких лица ускоро постати и сами регистровани проиизвођачи, због снижених трошкова регистрације, с обзиром да ће регистрација коштати свега неколико хиљада динара.
Циљ нових законских решења је да се смањи ниво сиве економије и повећа број регистрованих произвођача, уз максимално уважавање параметара квалитета и безбедности производа.
Србија ће новим законом постићи хармонизацију са европским прописима у тој области, а географска ознака ће бити регулисана на потпуно нови начин.
Влада подсећа да је до доношења Закона о ракији и другим алкохолним пићима 2009. године било регистровано 2.048 произвођача, а да је он дозвољавао промет ракије у ринфузном стању само између регистрованих произвођача, чиме је велики број физичких лица који ракију производе за сопствене потребе остао ван система легалног промета и без могућности да је легално продају регистрованим произвођачима у ситуацијама када њихова производња премашује сопствене потребе.
(Танјуг)
Посланици помирљиви када је реч о ракији
Посланици у Скупштини Србије сложили су се данас да је Предлог закона о јаким алкохолним пићима корак напред, јер ће омогућити малим произвођачима да легално продају ракију, али је опозиција изразила сумњу како ће се тај закон примењивати у пракси.
Борко Стефановић из ДС је рекао то још један у низу закона у коме су преписане директиве и пракса ЕУ.
"У великој мери овај закон прати оно што је модерна пракса у Европи и наравно да је то у великој колизији са оним што се дешава код нас. У суштини закон на неки начин покушава да валоризује оно што, иначе, постоји. Нисам сигуран да је иједан закон за ове три године успео", рекао је Стефановић.
Како је навео, видећемо шта ће пракса показати, а она обично показује да се закони доносе а слабо примењују.
Зоран Антић из СНС је казао да скоро Скупштина није имала на дневном реду тако добар закон, јер је „животан, има једноставна и елегантна решења”, која ће помоћи да тај сектор заживи.
Он је казао да се мења закон из 2009. године који је био лош и смањио број произвођача јаких алкохолних пића, па се велики део промета обавља на сивом тржишту.
Антић је навео да доношење новог закона чека око 300.000 произвођача воћа у Србији, с обзиром да претхнодни није омогућавао пољопривредним произвођачима да легално продају ракију, тако да ће нови закон повећати приходе од пореза и допринети развоју те гране привреде.
Лидер Нове странке Зоран Живковић је казао да је Предлог закона о јаким алкохолним пићима добар и „пример да ова влада може да предложи један солидан закон за усвајање”.
Он је навео да тај закон примењује норме европског законодавства које на савремен начин третирају производњу, промет, дистрибуцију, продају алкохолних пића.
- То је један добар корак напред, нико не рекламира алкохолна пића, али ако постоји као део робе у промету онда га треба дефинисати на квалитетан начин. Имамо неколико амандмана и ако буду усвојени гласаћемо за тај закон”, поручио је Живковић.
Драган Јовановић из Нове Србије је, такође, рекао да је закон велики корак напред и да ће пуно значити сељацима, али је запитао Министарство пољопривреде када ће бити исплаћене заостале субвенције пољпривредним произвођачима.
Он је додао да би требало разјаснити неке одредбе предлога закона које предвиђају да физичка лица могу да продају ракију преко посредника - регистроване фирме уколико задовоље своје потребе односно да продају вишак ракије.
Арпад Фремонд из СВМ је подсетио да је закон из 2009. укинуо појам физичког лица као произвођача ракије, па је велики број њих остао ван система, док ће нови закон ће повећати број произвођача ракије.
Он је додао да је важно и то што се уводи сертификационо тело за ознаку географског порекла.
Душан Милисављевић из ДС је, са друге стране, предложио држави да поведе озбиљну националну кампању против алкохола, како би се јасно ставило јавности до знања на његове штетне последице по здравље и друштво.
Милетић Михајловић из СПС је нагласио да тај закон на јединствен начин регулише производњу и промет алкохолних пића.
- Србија је плодно место за шљиву, јабуку, крушку и свакако је препознатљива у свету по производња воћа и ракије која је врхунског квалитета. Наша пића могу да буду веома конкурентна и корисна за српску привреду, нагласио је Михајловић.
Предложени закон дозвољава промет јаких алкохолних пића између свих субјеката на тржишту када је јако алкохолно пиће и дестилат предмет даље дораде и прераде.
(Танјуг)
