Пољопривредници са дужим стажом, а и стручњаци за пољопривреду напомињу да је било још година када се сетва због хладноће померала. И једни и други се слажу да треба чекати топлије време и да није довољно гледати само температуру ваздуха већ мерити колико је лепо време угрејало оранице.
Ипак, очекивања су да се посао неће још дуго одлагати већ да ће се после захлађења, које се најављује током викенда, од средине наредне седмице се кренути у посао.
Пољопривредник Ђорђе Милотин из Торка у општини Житиште рекао је за „Дневник„ да се припремио за сетву кукуруза и сунцокрета и да није забринут што, иако је половина априла, још није посејао кукуруз, којег је лане сејао већ почетком априла. По његовом богатом искуством, казао је, кукуруз се може сејати и у првој седмици маја, а сунцокрет и до половине маја.
- Рокови сетве нису толико важни колико је битно да нас ове године у пољопривреди послужи време и буде довољно кише и сунца, јер ће од тога, уз добру агротехнику, зависити и приноси. Лане сам кукуруз посејао већ почетком априла, али није ништа вредело, јер је стигао сушни период и умањио род - казао је Милотин.
Др Горан Бекавац са Националог института за ратарство и повртарство Нови Сад изјавио је за „Дневник„ да очекујуе да сетва кукуруза почне средином наредне седмице, када процењује да ће и дневне температуре; а и температура земљишта бити примерене да се сетва обави ваљано.
- Не треба по сваку цену журити и гледати у календар, већ чекати да земљиште достигне температуру од 10 до 12 степени, сејати на дубини од пет до седам сантиметара и не примењивати у сетви велику густину - казао је др Бекавац.
Соја је лане због суше подбацила и многи ратари овог пролећа је неће сејати.
Али, има и оних који се надају да се неће поновити лањска година. Земљорадник из Кисача Јозеф Фокман казао је да је спремио семе соје за сетву, премда је сојино семе највише поскупело у односу на семена кукуруза и сунцоркетата, чак за 80 одсто у односу на прошлу годину.
- Због тога ће ме сетва знатно више коштати него лане, али морам нешто сејати, принос уљарице јесте подбацио, али се надам да ће ове године клима бити боља за соју - казао је Фокман.
Саветник за технологију гајења соје на Институту за ратарство и повртарство Нови Сад др Војин Ђукић истакао је да соју не треба сејати док температутра земљишта не достигне 12 степени и да семе треба полагати плиће, не дубљу од три до четири сантиметра.
Сунцокрет мења соју у Турији
У Турији код Србобрана пољопривредници су се спремили за сетву кукуруза и сунцокрета, којег нису сејали ранијих година .
Сунцокрет ће заменити соју јер су земљорадници изгубили велики новац због малих прилоноса у прошлој жетви - казао је ратар Саша Атанацковић.
- Сунцокрет није код нас био заступљен јер имамо добар квалитет земље па смо били више окренути ка кукурузу и соју. Сада већина земљорадника хоће да види како ће проћи са сунцокретом, првенствено због цене ове уљарице - казао је Атанасковић.
- Не препоручујемо рану сетву, треба чекати да време отопли и темература ваздуха буде толико висока да се оранице угреју и достигну 12 степени - навео је др Ђукић.
Др Владимир Миклич са Националог института за ратарство и повртарство Нови Сад казао је да је суноцкрет најбоље сејати у првој половини априла јер су вишегодишња истрживања Инситута показала да уљарица посејана у том периоду даје највеће приносе. - Ратару треба да пожуре и чим се темература у сетвеном слоју устали на осам до десет степени, треба је сејати - навео је др Миклич.
Према очекивањима Удружења за унапређење производње и извоз жита и уљарица „Жита Србије”, кукуруз би требао да заузме око 950.000 хектара, што је мање него у протеклих 15 година, када га је било посејано на близу милион хектара.
Процене „Жита Србије” су да ће соје бити на око 200.000 хектара што је, такође, мање него лане и претпрошле године, када смо је имали на око 240.000 хектара, и да ће сунцокрет заузети око 260.000 хектара. Разлог зашто ће на њивама бити мање кукуруза и соје је лањска суша и подбачај у приносима, посебно соје, па су пољопривредници баш због тога што су лоше прошли у заради јесенас посејали више пшенице. „Жита Србије” процењују да је жито посејано на више од 720.000 хектара.
З. Делић
