Премда је зима и време свињокоља, ни то не помаже узгајивачима ни месарима да свињетину продају као ранијих година. Зато је килограм живе ваге свиња ове седмице коштао 130 динара, а проше године у ово време – 165.
Тада се у месарама за килограм свињског бута морало издвојити око 500 динара, а сада око 100 мање. Ипак, није само пандемија коронавируса утицала на то да свињетина буде јефтинија – рачуницу домаћих сточара и месне индустрије додатно квари огроман увоз свињског меса.
– Ове године из Србије је извезено око 570 тона свињетине за око 980.000 евра, док је увоз био готово троструко већи – 16.600 тона – и коштао нас је 44,5 милиона евра – каже за „Дневник” секретар Одбора за пољопривреду у Привредној комори Србије Ненад Будимовић. – Није само коронавирус утицао на то да потражња за свињским месом буде знатно мања него лане и да килограм буде значајно јефтинији већ су на то утицале и прилике у трговању на глобалном нивоу. Дошло је до пада цена живе стоке и меса јер су Кина, Јапан и Филипини, као велики потрошачи, смањили потражњу, а разлог је и појава афричке куге свиња у Немачкој и Пољској. Немачка, као један од највећих извозника свињског меса, своје тржишне вишкове преусмерила је на друга тржишта па је тако у овдашњим супермаркетима, нема сумње, и свињетина из те земље.
Потпредседник Привредне коморе Србије Зоран Матијевић каже да узгајивачима никако не годи ни што су цене житарица веће него лане па су и с те стране финансијски угрожени уз већ присутан проблем – тове животиње које не могу да продају.
– Пандемија ковида-19 је свакако угрозила месну индустрију, пре свега узгајиваче свиња, али томе је допринела и забрана увоза свиња у Кину из Немачке.
Иако не може да процени колико има свиња за клање, Матијевић наводи да вишка има, чим је прошле седмице килограм живе ваге био 135 динара, а ове 130. Када је о јунетини реч, он подсећа на то да је килограм у месарама лане коштао 750 динара а сада је око 670, док се килограм живе јунади сада креће око 165 динара, а прошле године се цена кретала око 200.
Слични проблеми као узгајиваче свиња муче и оне који узгајају јунад, само што се јунад и јунеће месо не извозе, мада има услова за то.
– Од прошле године држава даје веће подстицаје за тов јунади и уматичена грла, што сточарима годи, али шта вреди када не могу да их продају ван Србије, упркос томе што за Европску унију имамо велику квоту – 7.000 тона, а извезли смо свега стотину тона беби-бифа. За првих девет месеци ове године продали смо око 12.000 комада живе јунади, највише у земље ЦЕФТА региона, и око 600 комада у Либан. Од почетка године Србија је у Турску извезла око 3.500 тона беби-бифа – указује Будимовић.
Имамо и даље вишак између 3.000 и 4.000 грла јунади, мада је држава неколико пута током године, кроз робну размену, откупљивала јунад у замену за меркантилни кукуруз. Неки сточари успели су да замене своја грла, неки не, али је обећани велики извоз изостао, премда имамо потписан споразум о извозу.
– Предлози за ублажавање кризе могу ићи у смеру давања подстицаја за извоз јунећег меса и примене прелевмана за увоз производа од свињског меса из ЕУ. То су неки од закључака Одбора Удружења ПКС-а за сточарство. Паралелно, треба радити на усаглашавању сертификата за нове дестинације које ће, по проценама ФАО, имати раст потрошње свињског меса – наводи Будимовић.
З. Делић
