Кромпир смо продали одмах по цени од 15 динара, што је за нас катастрофа, али била би још већа да смо га складиштили. Складиштење месечно по килограму кошта 2,5 динара, а откупна цена кромпира се није повећала. Али, ја не гледам годину по годину, него гледам на период од пет до десет година. Прошла година је била лоша, што не значи да ће и следећа бити таква. Мени је кромпир прирастао срцу, имам готово комплетну механизацију, од комбајна до машине за прање и паковање, тако да планирам повећање површина, истиче Оскар Сарвак.
Кромпир ће се наћи на 25 хектара, од којих ће неколико хектара бити под агрилном фолијом, како би доспео што раније. На пола хектара имаће га и у пластенику.
Ми смо конкурентни са младим, као и са опраним кромпиром. Морамо га имати већ 1. маја и рани принос извуче каснију производњу, истиче Сарвак, који је готово комплетну производњу кромпира механизовао јер, како каже, највећи проблем је радна снага и ручни рад, који производњу поскупљује до неисплативости.
Слична је ситуација и са црним луком. Сарвакови су га продали буквално са њиве, по 12 динара, што је такође изузетно ниска цена. Проблем су складишни капацитети и чување лука у зимским месецима.
На луку се још учимо, морамо да савладамо све финесе, тако да ћу га посејати на три хектара. Кад научимо све што треба, повећаваћемо површине. Треба нам још механизације, јер ни за лук не рачунам на ручни рад. Са ценом од 12 динара и надницама, мене у рачуници нема, истиче наш саговорник.
Сарвакови сеју и шаргарепу. Ове године то поврће ће се наћи на 15 хектара.
И код шаргарепе нам је циљ да што пре доспе. Две недеље ранијег доспевања нама исплати касније ниске цене. Зато ћу је на 1,5 хектара прекрити агрилном фолијом, како би што пре вадили младу шаргрепу, која има одличну цену, објашњава Сарвак и додаје да од сваштарења нема ништа. Сви планови за будућност везани су за поменуте три повртарске културе.
Ж. Балабан
