Кубуровић је рекла да је Министарство правде прихватило предлог Иницијативе Фондације "Тијана Јурић" да се за тешко убиство, силовање, обљубу над малолетнима изричу доживотне казне затвора и да је тај предлог проширен и на дела за која је изрицана казна од 30 до 40 година као највиша прописана казна.
"Та казна се укида и уводи се доживотни затвор, односно замењује се овом врстом кривичне санкције. И у ситуацијама када је реч о силовању деце, силовању где је последица смрт или обљуба над децом, где је последица смрт, предвиђена је казна затвора од 10 година или доживотни затвор'', рекла је министарка за РТС и додала да је Министарство правде у потпуности испоштовало иницијативу Фондације ''Тијана Јурић".
На констатацију да у земљама Савета Европе постоји доживотна казна, али и условни отпуст у просеку после 25 година одслужене казне, а у Србији после 27 година, али да није предвиђен и за дела из иницијативе Фондације ''Тијана Јурић'', Кубуровић је потврдила да је доживотна затворска казна прописана у готово свим земљама ЕУ, али је указала да је различита пракса.
''Негде се после 10 или 15 година испитује да ли има услова за условни отпуст, негде после 30 година, просек је у чланицама СЕ 25 година. Ми смо се опредили за 27'', рекла је Кубуровић.
Како је навела, постоје земље у којима нема апсолутно условног отпуста, као и земље, попут Мађарске, где за одређена кривична дела нема условног отпуста.
''Тај принцип смо применили за најтежа, најсвирепија дела која највише погадају грађане и жртве. Сматрамо да треба да буде испоштована Иницијатива Фондације "Јурић" и у тим ситуацијама није предвиђен условни отпуст'', појаснила је Кубуровић.
Указала је на основно правило да после 27 година суд може да преиспита да ли осуђеник може бити пуштен на слободу, али да та провера траје 10 година.
На опаску новинара да се друга најзначајнија новина односи на пооштрене казне за повратнике, а да су казне већ пооштраване 2008. и 2010. године и да, према оценама судија, нису дале резултате, министарка је нагласила да је циљ да постоји правна предвидивост за оног ко учини кривично дело и да грађани буду сигурни да ће такво понашање бити санкционисано.
Додала је да је анализа рада судова показала да је казнена политика блага, да се у основним судовима изричу условне осуде што, како је рекла, значи да онај који је добио условни отпуст на слободи може да наставља да врши кривична дела за која је осуђен.
Кубуровић је оценила да се забраном ублажавања казни не улази у судску надлежност и не ограничава судијско уверење, као што тврде судије, и напоменула да је суштина да за најтежа кривична дела законодавац може да пропише да не постоји условна осуда.
''То је разлог зашто смо и сада прописали нова кривична дела која се тичу прозводње и промета дроге, држања дроге и стављања у промет. То младе највише погада, тако да смо покушали да нађемо адекватну казнену политику да би судска пракса имала адекватно прописана кривична дела и адекватнију примену тога у пракси'', навела је Кубуровић.
Додала је да о најављеним изменама Кривичног законика неће бити јавне расправе, јер је иницијатива упућена од грађана са више од 158.000 потписа.
Подсетила је да је Уставом прописано да предлагач може да буде влада, посланик или иницијатива коју је потписало 30.000 бирача.
''Имали смо већу већину него што је потребна за измену Устава. Највећа измена је увођење доживотног затвора, али јавна расправа о доживотном затвору у Министарству правде траје од 2015. године'', рекла је Кубуровић.
Према решењима из Нацрта измена и допуна Кривичног законика, које је у понедељак објавило Министарство правде, извршење казне доживотног затвора неће моћи да застари, као ни кривично гоњење извршилаца дела за која је прописан доживотни затвор.
Уколико та решења буду усвојена у Скупштини Србије, поред предлога Фондације "Тијана Јурић" да ће казна доживотног затвора моћи да се изриче за најтежа кривичних дела: тешко убиство, силовање, обљуба над немоћним лицем и обљуба над дететом - када су извршена према детету, малолетном лицу, бременитој жени и немоћном лицу, као и за сва друга кривична дела за које је према важећем законском решењу прописан затвор од 30 до 40 година.
