Кубуровић је на телевизији Пинк објаснила да се, према српским прописима, против деце старије од 14 година може водити поступак у случају вршњачког насиља.
"Наш Закон о кривичном поступку и Закон о малолетним учиниоцима кривичног дела предвиђа да не можете до 14 година кривично да одговарате, према Породичном закону постоји одговорност родитеља за понашање детета. У случају у Барајеву је реч о деци која су старија од 14 година, тако да може да се води поступак", рекла је Кубуровић.
Кубуровић је истакла да се вршњачко насиље третира и кроз Закон о спречавању насиља у породици.
"Предвидели смо ситуације које се односе и на овкаве случајеве, водили рацуна о рањивим групама, а деца то јесу", рекла је Кубуровић.
Она је навела да Министарство правде углавном реагује у ситуацији када треба репресивно деловати, када се насиље догоди, али да цело друштво треба да се бори против насиља.
"Они који раде у васпитним установама треба да воде рачуна о промени понашања деце, да ли можда јесу жртве насиља и да реагују правовремено. То је једна од обавеза у Закону о спречавању насиља, да свако ко примети насиље то и пријави и правовремено реагује", навела је Кубуровић.
По налогу Одељења за малолетнике Вишег јавног тужилаштва у Београду полиција је поднела кривичну пријаву за насилничко понашање против И.О. (15) и Д.И. (14), које су шамарале А.М. (15) у средњој школи у Барајеву, која је том приликом задобила и повреду.
У току поступка биће обављено саслушање девојчица осумњичених за насиље, као и оштећене, а радиће се и вештачење повреде коју је задобила, речено је раније Тањугу у Вишем јавном тужилаштву.
У случај ће бити укључени родитељи и центар за социјални рад, а одлуку о казни, односно некој од васпитних мера, донеће судија за малолетнике.
Снимак на којем се види како две ученице шамарају трећу док се све снима телефоном обишао је друштвене мреже и изазвао реакције јавности.
Од 1. октобра примена Закона о бесплатној правној помоћи
БЕОГРАД: октобра почиње примена Закона о бесплатној правној помоћи, на који је Србија чекала готово 15 година, а који ће свим грађанима омогућити једнак приступ правди, најавила је данас министарка правде Нела Кубуровић.
Кубуровић је за телевизију Пинк истакла да је доста тога урађено како би све било спремно за почетак примене Закона о бесплатној правној помоћи.
Она је додала да ће од 1. октобра могућност правне помоћи имати лица која су социјално угрожена, корисници социјалне помоћи и дечијег додатка, лица која би се ангажовањем адвоката и плаћањем судских поступака нашла у тој ситуацији и рањиве групе.
"Битно је да се омогући приступ правди грађанима, да они који до сада нису били у могућности да остваре своје право то сада могу. Битно је и да имамо државу која је финансијски стабилна и која може да обезбеди таква новчана средства, то нису мали износи", рекла је Кубуровић.
Она је додала да корисници неће плаћати накнаду за адвокате, већ да ће оне бити плаћане из републичког буџета и буџета локалних самоуправа, које су прве контакт тачке и где ће грађани подносити захтев за бесплатну правну помоћ.
Локалне самоуправе ће, потом, грађане упућивати на пружаоце бесплатне правне помоћи, који су у најчешћим ситуацијама адвокати.
Недолично понашање судија нарушава поверење јавности
Недолично понашање носилаца правосудних функција нарушава поверење јавности у рад судова и тужилаштва, поручила је данас министарка правде Нела Кубуровић.
Коментаришући случајеве недоличног понашања појединих судија и тужилаца о којима су медији у протеклом периоду писали, Кубуровић каже да носиоци правосудних функција то треба да буду 24 сата дневно и да својим свакодневним понашањем оправдају поверење јавности, али и да покажу да су независни.
"У последњих неколико месеци појавило се неколико догађаја - судија је разрешена због голишавих фотографија, имали смо судију која је у току радног времена певала и славила у канцеларији, то све баца лошу слику на комплетно правосуђе", рекла је Кубуровић за Пинк.
Говорећи о пресуди Апелационог суда у Београду у случају тринаестогодишње Ромкиње, Кубуровић је нагласила да закони треба да важе за све пођеднако.
"Ако ја као министар коментаришем правоснажну судску одлуку, биће да утичем на независан рад судија. Али, чињеница је да Аутономни женски центар не критикује први пут, они су веома критицни према поступању судија и тужилаца када су у питању случајеви насиља у породици", рекла је Кубуровић.
Она је подсетила да је Србија потписница Истанбулске конвенције, да је претходних година пуно уложено у борби против насиља у породици и против дискриминације, да смо уводили кривична дела за која су се у почетку сви смејали, попут кривичног дела принудног закључења брака.
"Тенденеција је поштовање људских права, пре свега заштита жена и девојцица, мислим да у овом случају девојчица није била заштићена на прави начин", рекла је Кубуровић.
